понедељак, 24. фебруар 2014.

РЕПУБЛИКА СРПСКА
МИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ, ШУМАРСТВА И ВОДОПРИВРЕДЕ
Трг Републике Српске 1, Бања Лука, тел:051/338-415, факс: 051/338-865, 338-866, E-mail:mps@mps.vladars.net

Број:  интерни акт МПШВ РС
Датум: 10.02.2014. године

ПРЕДМЕТ: Појашњење у вези               обнове регистрације газдинстава ин уписа у регистар,
                примјене новог Правилника о разврставању породичних    пољопривредних
                газдинстава на комерцијална и некомерцијална газдинства,
                приједлог подстицајних мјера за 2014. годину, обавезе по основу доприноса

  1. Обнова регистрације и упис у регистар

Процес обнове регистрације пољопривредних газдинства и упис корисника подстицајних средстава у Републици Српској започео је 1. новембра 2013. године и као континуирана активност вршиће се током цијеле 2014. године. Обнова регистрације газдинстава, као и ажурирање података у регистру, наставиће се и послије овог рока, као непрекидан процес који ће убудуће омогућити актуелан преглед не само активних субјеката у пољопривредној производњи, већ и преглед стања засноване биљне и анималне производње у текућој години.
Приликом обнове регистрације газдинства могуће је искористити сву постојећу приложену документацију, која је првобитно архивирана у пословницама АПИФ-а, приликом уписа у старом систему регистрације пољопривредних газдинстава, у периоду од 2008-2013. године. Услов за поновну употребу свих прилога је да су подаци из постојеће документације остали непромијењени у званичној евиденцији  (копије ЛК, посједовних листова/листова непокретности, Уговори о закупу земљишта,...).
Истовремено се врши и разврставање породичних пољопривредних газдинстава на комерцијална и некомерцијална газдинства. Од 01. јануара 2014. године почела је примјена новог Регистра пољопривредних газдинстава и Регистра корисника подстицајних средстава, те је предуслов за кориштење подстицаја упис у регистар по новом систему регистрације.  За обрачун свих захтјева за подстицаје који се односе на 2013. годину,  важећа  је база података из старог система, закључно са стањем од 31. октобра 2013. године.
Разврставањем породичних пољопривредних газдинстава на комерцијална и некомерцијална газдинства, МПШВ и административне службе градова и општина ће добити прецизне ажурне податке о потенцијалу и обиму производње намијењене за тржиште, у односу на обим производње намијењене за задовољење сопствених прехрамбених потреба домаћинстава. Ови подаци ће бити основа за анализу и планирање текуће пољопривредне политике, а на основу тога и посебних мјера за комерцијална и некомерцијална газдинства у оквиру аграрног буџета у наредном периоду.
На основу разврставања породичних пољопривредних газдинстава, биће могуће креирати посебне мјере за комерцијална и некомерцијална ППГ газдинства у Правилнику о условима и начину остваривања новчаних подстицаја за развој пољопривреде и села за 2014. годину. Циљ разврставања газдинстава је раздвајање тржишно оријентисане производње од производње за сопствене потребе.
  1. Основ за доношење Правилника о разврставању породичних пољопривредних газдинстава на комерцијална и некомерцијална газдинства

Законом о пољопривреди (чл. 27 и 57) и Стратегијом развоја пољопривреде Републике Српске за период 2006-2015 (стране: 35, 81, 87), прописано је да је ресорно министарство обавезно израдити Правилник о разврставању породичних пољопривредних газдинстава у циљне групе кориснике мјера пољопривредне политике према обиму производње и приходима и дефинисати различите подстицајне мјере. Правилник о разврставању породичних пољопривредних газдинстава на комерцијална и некомерцијална газдинства је објављен у „Службеном гласнику Републике Српске“ број 100/10 од 07.10.2010. године, али у досадашњем периоду није био примјењиван из разлога што се нису стекли технички услови за његову примјену. Да би се стекли услови за примјену овог правилника потребно је било да се доврши нова софтверска апликација за Регистар пољопривредних газдинстава и регистар корисника подстицајних средстава (у даљем тексту: РПГ и РК. Средином 2013. године нови софтвер је оперативно финализован, а претходно су донешени нови подзаконски акти, неопходни за почетак рада у новом систему регистрације (Уредба о упису у РПГ и РК, Правилник о обрасцима захтјева за упис, промјену и брисање података у РПГ и РК те Упутство за упис у РПГ и РК), који су повезани са разврставањем породичних пољопривредних газдинстава на комерцијална и некомерцијална породична пољопривредна газдинства. Новим Правилником о разврставању породичних пољопривредних газдинстава на комерцијална и некомерцијална газдинства укинута је претходно одређена граница старости носиоца комерцијалног породичног пољопривредног газдинства до 65 година, јер је ова одредба поништавала функционалност основних критеријума за разврставање газдинстава, а то су укупан обим производње и тржишна оријентација.

  1. Разврставање газдинства на комерцијална и некомерцијална  газдинства

Разврставање породичних пољопривреднихгаздинстава се врши приликом уписа у регистар, на основу захтјева носиоца породичног пољопривредног газдинства, који на обрасцу за упис основних података изабере жељени облик комерцијалности. Након уноса свих података о земљишним посједима, начину коришћења посједа – засадима и усјевима и врстама и бројном стању сточног фонда, апликација врши аутоматски прерачун бодова, тако да се за сваки вид производње обим (количина) множи са одговарајућим коефицијентом. Табела коефицијената за све видове производње објављена је у оквиру Правилника о разврставању газдинстава („Службеном гласнику Републике Српске“ број 89/13 од 17.10.2013. године. Укупан број бодова за комерцијалност се добија збрајањем појединачних бодова за сваки вид производње. Минималан број бодова за комерцијалност износи 3 бода (3 производне јединице).

Примјер израчуна бодова за једно некомерцијално газдинство:
(0,2ха мерк.пшенице х 0,25) + (0,1ха шљиве х 3,00) + (1 крава х 1,000) + (1 крмача х 0,50)=2,3
Примјер израчуна бодова за једно комерцијално газдинство:
(2ха мерк.кукуруза х 0,375)+(2 краве х 1,00) + (2 телета х 0,30) = 3,05

Статус комерцијалности, који је додијељен приликом уписа у регистар, може се на захтјев носиоца газдинства мијењати само једанпут у току године.
Статус газдинства се може промијенити и аутоматски, након што 15. маја текуће године истекне рок за обавезно ажурирање података о усјевима, засадима и сточном фонду, и то уколико се софтверски утврди да газдинство својим обимом производње више не испуњава услове за комерцијално газдинство.



  1. Права на подстицајне мјере за комерцијална и некомерцијална газдинства

Сва газдинства и комерцијална и некомерцијална имаће и даље иста права на подршку за текућу производњу - подстицаје по јединици производње (по ха, кг, литру, кљуну и грлу). Битно је нагласити да ће се права на подстицаје по јединици производње моћи остварити до прописаног максималног износа средстава по кориснику, али искључиво уколико подосилац захтјева испуњава прописане минималне количине производње (примјери из 2013. године: 2.000 кокица и пијетлова – за матична јата, 4.000 18-недељних пиленки,  4 грла јунади, 60 товљеника - свиња,  5.000 бројлера у турнусу, 50 кошница пчела, 1,5ха меркантилне пшенице -  за минималан принос од 4 тоне/ха, 0,3ха хељде/аром.љековитог биља, 0,5ха уљане репице или сунцокрета, 0,5ха соје,...).
Сходно наведеном, могућа је ситуација да неко комерцијално газдинство, са мјешовитом структуром производње, неће испуњавати услове за одређене подстицаје (нпр. неће имати минимум 50 кошница пчела). Исто тако одређена доминантно  специјализована некомерцијална газдинства ће моћи без проблема остваривати права на подстицаје по јединици производње (нпр. за 1,5ха мерк.пшенице).
Такође сва газдинства ће имати права на подршку дугорочном развоју - подстицаје за капитална улагања у објекте, опрему и механизацију, с  тим да ће комерцијална газдинства имати двоструко већи проценат поврата уложених средстава у односу не некомерцијална газдинства. Газдинства ће моћи остварити права на подршку дугорочном развоју - подстицаје за капитална улагања до прописаног максималног износа средстава по кориснику у складу са прописаним  минималним улагањима и максималним износима средстава.
Додатна нова мјера која ће бити доступна комерцијалним газдинствима јесте право на бесплатну педолошку хемијску анализу плодности земљишта. Сва газдинства имаће приступ кредитним средствима из намјенских кредитних линија Инвестиционо-развојне банке РС и Партнер фонда“.

Табела 1. Преглед права на подстицајне мјере за комерцијална и некомерцијална газдинства:
Врста подршке
Врста мјере
Комерцијална
газдинства
Некомерцијална
газдинства
Подршка
текућој производњи
Подстицаји- премије по ха, грлу, кљуну, кг и кошници, уз дефинисане минимуме
да
да
Подстицај по литру – премија за млијеко, без ограничења- дефинисаних минимума
да
да
Подршка по јединици  сјетвене површине
( по ха – уз дефинисане минимуме)
да
да
Подршка дугорочном развоју
Инвестиције - капитална улагања – све подмјере (у вишегодишње засаде, објекте, пластенике, механизацију, опрему за наводњавање, основно стадо,...), уз дефинисана минимална улагања и максималне износе средстава
да

да
поврат средстава у висини половине поврата у односу на комерцијална газдинства
За носиоце старости до 35 година проценат поврата се увећава за 5%, а за носиоце који имају формално образовање из пољопривреде/прехрамбене технологије/ветерине (ССС или ВСС), за додатних 5%.
да
не
Додатне нове мјере
Бесплатна педолошка хемијска анализа плодности земљишта
(вриједност 40-80 КМ/узорку)
да
не
Брошуре о актуелним радовима у пољопривреди или стручни часопис
да
да
Право на кориштење кредитних средстава  Инвестиционо-развојне банке РС по повољој каматној стопи, максимално до 5,5%
да
да
Право на кориштење кредита из „Партнер фонда“  -  револвинг фонда заснованог на међународним донацијама, по повољној каматној стопи до 3,25%
да
да

                Битно је нагласити да неће бити значајнијих разлика у правима на подстицаје за комерцијална и некомерцијална газдинства (изузетак је подршка дугорочном развоју- проценат поврата за инвестиције/капитална улагања).
                Текућа производња ће бити једнако подстицана, али уз прописане минимуме обима производње, како би смо пољопривреднике подстакли да укрупњавају властиту производњу и тиме подижу конкурентност газдинства. Такође, биће задржан принцип дефинисања максималног износа средстава по кориснику по једном захтјеву у оквиру појeдиначне мјере, чиме се спријечава концентрација подстицаја само на највећа газдинства. Циљ је подстаћи равномјеран развој и укрупњавање малих газдинстава у погледу обима произодње.



  1. Обавезе по основу обнове регистрације - доприноси за пољопривреднике

Према новом Закону о доприносима („Службени гласник Републике Српске“ број 116/12), након извршене обнове регистрације носиоци некомерцијалних и комерцијалних породичних пољопривредних газдинстава (ППГ) су обавезни плаћати доприносе за здравствено осигурање, чак и уколико су претходно здравствено осигурани по другом основу (запослени, пензионери).
Обавеза плаћања доприноса за ПИО односи се на носиоцa комерцијалног ППГ  старости до 50 година, као и на носиоца ППГ старијег од 50 година живота, под условом да је на дан пријаве на осигурање навршио или да до 65 година живота може  навршити најмање 15 година стажа осигурања.
                 
Табела 2. Преглед садашњег начина обрачуна доприноса за породична пољопривредна газдинства: преглед обавеза плаћања доприноса и оквирни износ обавеза на мјесечном нивоу, основица 30% просјечне бруто плате у Републици Српској за 2013. годину:
Основица = 1.333,00 х 0,30 = 399,90 КМ

Здравствено осигурање
Пензијско-инвалидско осигурање
Мјесечна
обавеза
Статус лица
Обавеза
плаћања
% Износ доприноса
Износ КМ
Обавеза
плаћања
% Износ доприноса
Износ КМ
Укупно КМ
Носилац
Некомерц. газдинства
да
12%
48
не
0
0
48
Носилац
Комерциј. газдинства
да
12%
48
да[1]
18,5%
74
122


Тренутно важећи начин утврђивања основице за доприносе и обрачун доприноса изједначава мјесечно оптерећење свих регистрованих газдинстава по основу доприноса за здравствено осигурање, иако између газдинстава постоје веома велике разлике у обиму производње и оствареним приходима. Због тога се намеће потреба измјене садашњег начина утврђивања основице доприноса за породична пољопривредна газдинства, као и анализа оправданости обавезног додатног плаћања доприноса за здравствено осигурање.
                Током  периода јул 2013. – фебруар 2014. године одржано је 8 састанака на тему доприноса за регистрована породична пољопривредна газдинстава, на којима су поред представника МПШВ учествовали представници Министарства финансија, Министарства здравља, Министарства рада и борачко-инвалидске заштите, Пореске управе, Фонда за задрвствено осигурање и Фонда за пензијско-инвалидско осигурање. МПШВ је захтијевало измјене Закона о доприносима, Закона о пензијско-инвалидском осигурању (ПИО) и Закона о здравственом осигурању (ЗО). Захтјев министарства је да се на праведан начин, сходно обиму производње газдинстава, расподијеле обавезе доприноса за обавезно ЗО и ПИО, при чему за ЗО треба изнаћи рјешење за пропорционални обрачун стопе доприноса.
                За ПИО су у септембру 2013. године усвојене Измјене и допуне закона о ПИО („Службени гласник Републике Српске“ број 82/13 ), којима је омогућено повезивање претходног стажа осигурања са стажом по  основу осигурања носиоца комерцијалног породичног пољопривредног газдинства.
                Министарство финансија је МПШВ, Пореској управи (ПУ РС), Фонду ЗО и Фонду ПИО доставило писмено тумачење примјене Закона о доприносима, које обухвата и случајеве када је обвезник носилац породичног пољопривредног газдинства (било некомерцијалног или комерцијалног), претходно осигуран по другом основу (запослена лица, РВИ или пензионери).
                У вези примјене Закона о доприносима, заузет је став да је Закон о доприносима децидан, те да не постоји могућност за доношење посебне Уредбе/Инструкције, на основу које би се укинуле обавезе плаћања доприноса за носиоце пољопривредних газдинства који су претходно већ осигурани по другом основу, нити да се умањи основица за доприносе за пољопривредна газдинства.
                У вези плаћања доприноса за здравствено осигурање, дефинисано је тумачење да  нема никаквих изузетака и сви носиоци породичних пољопривредних газдинстава су обвезници доприноса за здравствено осигурање, небитно да ли су запослени, пензионери, РВИ или незапослена лица.
                Једини изузетак постоји код доприноса за ПИО, гдје носиоци комерцијалних породичних пољопривредних газдинстава који имају статус пензионера, са навршених 65 година живота нису обвезници доприноса за ПИО, док они носиоци комерцијалних газдинстава – пензионери млађи од 65 година, јесу обвезници доприноса за ПИО, до навршених 65 година живота.
                Сходно тумачењу Министарство финансија,  Фонд ЗО и Фонд ПИО су ажурирали инфо-летке, како би пољопривредници били правилно информисани о обавезама по основу доприноса.
                У вези са евидентираним обавезама по основу неплаћених доприноса за носиоце пољопривредних газдинстава од 2010. године, Пореска управа РС очекује повратну информацију од Фонда ЗО  по основу списка који обухвата око 22.000 носилаца ППГ, који су 2010. године аутоматски уписани у Јединственом систему регистрације, наплате и контроле доприноса (ЈСНД), након чега ће извршити додатну аутоматску провјеру података у ЈСНД, и поступити по Инструкцији, која је достављена у форми нацрта. За лица која у наведеном периоду нису користила здравствене услуге на терет Фонда ЗО, ПУ РС ће извршити аутоматску одјаву из ЈСНД и поништити евидентирани дуг. За лица која су од 2010. године користила здравствене услуге на терет Фонда ЗО, а нису имала никакав други вид осигурања осим по основу пољопривредне дјелатности,  ПУ РС ће у складу са својим процедурама вршити књижење задужења у ЈСНД закључно са датумом посљедњег коришћења здравствених услуга на терет ФЗО. Након окончања процеса провјере, ПУ РС ће свим подручним центрима/подручним јединицaма доставити упутство /инструкцију за поступање у вези са евидентираним обавезама за доприносе за носиоце породичних пољопривредних газдинстава у периоду од 2010. године.
                Исту инструкцију ПУ РС ће доставити и МПШВ, за сврху информисања административних служби општина и градова у РС.
                МПШВ ће што хитније након окончања тестирања извјештаја из нове базе података, усагласити  размјену података са ПУ РС (споразум о размјени података, структуру података, начин размјене).
                На основу Закључка Владе РС број 04/1-012-2-2721/13 од 26.12.2013. године, МПШВ ће израдити приједлог за измјену начина утврђивања основице за доприносе за пољопривредна газдинства и исти доставити надлежним институцијама у сврху даљег усаглашавања.
                Након консултација у оквиру МПШВ израђен је нацрт приједлога новог начина   утврђивања основице за доприносе за пољопривредна газдинства, којим је умањена основица за доприносе на 20% просјечне бруто плате у Републици Српској:


Табела 3. Нацрт приједлога новог начина обрачуна доприноса за породична пољопривредна газдинства: преглед обавеза плаћања доприноса и оквирни износ обавеза на мјесечном нивоу, основица 25% просјечне бруто плате у Републици Српској за 2013. годину:
Основица = 1.333,00 х 0,20 = 266,60 КМ

Здравствено осигурање
Пензијско-инвалидско осигурање
Мјесечна
обавеза
Статус лица
Обавеза
плаћања
% Износ доприноса
Износ КМ
Обавеза
плаћања
% Износ доприноса
Износ КМ
Укупно КМ
Носилац
Некомерц. газдинства
да
12%
32
не
0
0
32
Носилац
Комерциј. газдинства
да
12%
32
да[2]
18,5%
49
81

                Овим приједлогом се основица за доприносе за носиоце пољопривредних газдинстава изједначава са основицом за незапослена лица која су редовно пријављена на Заводу за запошљавање и лица којима је признато право на здравствено осигурање у складу са законом којим се уређују права бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске или другим законом, али уз разлику што обавезе за доприносе не финансира Република већ носиоци газдинстава лично.

  1. Процјена даљег тока процеса регистрације

Обзиром да су газдинствима тренутно званично дефинисане само обавезе (за здравствено осигурање и пензијско-инвалидско осигурање), и да ће права на подстицајне мјере бити дефинисана усвајањем новог Правилника о новчаним подстицајима за развој пољопривреде и села,  до марта 2014. године, процјена је да скоро сви пољопривредници који су неодлучни и који у међувремену до марта 2014. године неће ни имати потребе да аплицирају за подстицаје, неће извршити обнову регистрације све до прве половине марта  2014. године. Након објаве новог Правилника о подстицајима за 2014. годину, остала газдинства ће одлучити да ли да се поново региструју и у којем организационом облику (комерцијално или некомерцијално).
Када пољопривредници буду упознати са новим Правилником о подстицајима за 2014. годину, претпоставка је да се свако ко буде процијенио да има шансу за подстицаје у укупном износу до 600 КМ годишње, неће одлучити да обнови регистрацију и пријавиће се на евиденцију бироа као незапослено лице. Од укупног  броја регистрованих газдинстава у старом систему (око 65.000), право на подстицаје активно је користило између 20.000 - 30.000 газдинстава. Одређен број носилаца газдинстава је преминуо након уписа у регистар, али након тога нико није пријављивао смртне случајеве, те су та лица цијело вријеме вођена у евидецији као активна газдинства.
Обновом регистрације извршиће се чишћење података и ажурирање евиденције, што ће убудуће бити редовна годишња обавеза.
Процјена министарства је да ће се до краја марта 2014. године регистровати укупно  до 15.000 газдинстава, док ће се тај број током године постепено повећавати (процјена до 20.000 газдинстава на крају 2014. године). Значајније повећање се очекује у прољеће 2014. године, пред почетак продаје регресираног дизел горива.




[1] Обавеза плаћања доприноса за ПИО односи се на носиоце комерцијалних ППГ  старости до 50 година, као и на носиоце старије од 50 година живота, под условом да на дан пријаве на осигурање навршавају или да до 65 година живота могу навршити најмање 15 година стажа осигурања. У супротном остаје могућност добровољне уплате доприноса за ПИО.
[2] Обавеза плаћања доприноса за ПИО односи се на носиоце комерцијалних ППГ  старости до 50 година, као и на носиоце старије од 50 година живота, под условом да на дан пријаве на осигурање навршавају или да до 65 година живота могу навршити најмање 15 година стажа осигурања. У супротном остаје могућност добровољне уплате доприноса за ПИО.

петак, 14. фебруар 2014.

NA PČELINJAKU U MARTU

  RADOVI  NA PČELINJAKU U MARTU MJESECU
Postavio: Svetislav  Nikolić
 U ovom ću osvrtu opisati razdoblje od pročisnog izleta do trenutka kada društva počinjemo pripremati za pašu, vrijeme, koje se uglavnom preklapa s trećim i prvom polovicom četvrtog kalendarskog mjeseca.

Mart je, bez obzira na učestala odstupanja, prvi proljetni mjesec u kojem se opraštamo od zime i veselimo prvim toplim danima. Dok se na pčelinjacima ponovno i sve češće može čuti čarobno pčelinje zujanje, bujanja novog života, u nas poznato i kao tzv. vrbopuc,   to zanese mnoge ljude našeg podneblja, osobito one mlađe, u vidu njima poznatog nemira. To je period u kojem se pčele raduju svakom toplom i sunčanom danu prilikom izleta u probuđenu prirodu privučene sa sve više rascvjetalog bilja, koje nudi obilje polena i prve kapi nektara. Krajem mjeseca otpočinje voćno-vrbova paša početkom koje pčelinja društva uobičajno preživljavaju svoj godišnji minimum, kao jedan od najosjetljivijih trenutaka u njihovom životu iza kojeg će uslijediti eksplozivni razvoj, koji će već šest sedmica kasnije dovesti do vrhunca i pojave rojevnog nagona.

Obilna polenska paša, koju pčele nalaze tih dana na lijeski, drijenu, vrbi  ivi, maslačku, voćkama, johi i mnogim drugim biljkama, gotovo je pravilo ovog našeg, za pčele Bogom danog podneblja i čini temelj dobrog razvoja pčelinjih društava. Dobra polenska paša tokom cijelog vegetacijskog perioda predstavlja osnovnu vrijednost stacionarnog, odnosno baznog pčelinjaka. Na med se seli, a u stacionaru je najvažnije imati uvijek dovoljno polena.

U ovom mjesecu uobičajno otpočinjemo s radovima na samom pčelinjaku. Po dolasku na pčelinjak prvi je posao u bilo koje doba dana i bilo koje doba godine baciti pogled na leta košnica. Po izletu pčela i njihovom ponašanju na letu i bez otvaranja košnice može  se ocijeniti što se u svakoj košnici zbiva i jeli sve u redu. Tako po znatno manjem unosu polena u odnosu na ostala društva, prepoznajemo i pronalazimo bezmatke. Onaj pčelar, koji je svoje pčele uzimio s mladim maticama, imat će daleko manje posla i neugodnih iznenađenja od pčelara koji je svoje pčele uzimio s maticama razne i nepoznate starosti.

Među prvim radovima je postavljanje higijenskog pojila, na koje će se pčele priviknuti i dolaziti tokom cijele sezone ako u njemu bude stalno dovoljno čiste vode. U proljeće, kad nema nektarske paše, pčelama je voda potrebna za razvoj sve obimnijeg legla, a tokom ljetnih vrućina i radi održavanja mikroklimatskih uslova u košnici.

Ovo je vrijeme za sadnju voćaka i medonosnog bilja te uređenje okolice samog  pčelinjaka, koji bi, kada ozeleni, morao biti čist i uredan, ugodan kako za rad, tako i za oko u trenucima odmora.

Prvi orijentacioni pregled pčelinjih zajednica mora biti kratak, brz i bez suvišnih intervencija. Utvrđujemo konačni broj gubitaka i njihove uzroke te otkrivamo sumnjive zajednice i slabiće, koje ćemo naknadno pospajati s jačim zajednicama. Nikada ne spajamo dva slabića, jer od njih najčešće opet postaje slabić. Na osnovu broja zaposjednutih ulica ocjenjujemo jačinu zajednica. Usput utvrđujemo količinu hrane u košnici te zdravstveno stanje, prvenstveno posljedice proljeva- nozemoze, koje moramo što prije otkloniti. To je vrijeme kada se vadi suvišno i pljesnjivo saće, gnijezdo suzuje, a vlažni izolacioni materijal zamijenjuje suhim. Nakon ovog pregleda znamo s čime ulazimo u novu proizvodnu godinu te možemo korigovatii naše planove utanačene tokom zime.

U drugom koraku, pri vanjskoj temperaturi preko 15°C, obavljamo što detaljnije i kvalitetnije prvi proljetni pregled radi ocjene kvaliteta matice, zdravstvenog stanja pčela i legla te snage zajednice u pčelama, leglu i medu. Najpovoljniji trenutak za ovaj ugodan posao je sredina voćne paše, u vrijeme cvatanja šljiva, najčešće u prvoj ili čak drugoj dekadi aprila kada su pčelinja društva prebrodila kritično razdoblje i krenula  u buran razvoj. Tada u košnici ima šest ili više zalegnutih okvira, a matica se većinom još nije spustila u donji nastavak.

Zamijenjujemo podnicu čistom, suhom i dezinfikovanom te izmjenjujemo mjesta nastavcima tako da nastavak sa leglom spuštamo na podnicu, okrećemo ga za 180° i na njega postavljamo bivši donji nastavak s većinom praznim saćem. U ovaj sada gornji nastavak usput ću prevjesiti jedan ili dva središnja okvira legla iz donjeg nastavka i uz njih postaviti okvire sa satnim osnovama. Za desetak dana, upravo negdje u cvatnji jabuka, ponovno zarotiramo nastavke, tačnije vraćamo gornji nastavak na podnicu i pokrivamo ga  matičnom rešetkom, koja će tamo ostati do poslijednjeg vrcanja sredinom avgusta. Nakon ove manipulacije matica bi se s mladim leglom morala nalaziti ispod matične rešetke u donjem nastavku, koji će tokom ostatka sezone predstavljati plodište, a u budućem medištu iznad rešetke ostat će «prevješana» većina, odnosno ostatak legla. Cijeli postupak može se obaviti i u jednom potezu tako da se gornji nastavak s leglom jednostavno spusti na podnicu, zarotira za 180° i na njega postavi matična rešetka. Na rešetku se potom postavi bivši donji nastavak i u njega eventualno prevjesi jedan okvir zatvorenog legla. Bit ovog postupka jest prihvaćanje medišta, odnosno proširenje gnijezda na drugi nastavak, bez traženja matice, naravno, uz obaveznu naknadnu provjeru položaja matice u košnici, koji jednostavno utvrđujemo po prisutnosti jajašaca.

Prilikom ovih aktivnosti se zamijenjuju oštećeni i nepravilni okviri

U slučaju povoljnih pašnih uslova tokom voćne paše, pčele će  početi puniti medišta proljetnim medom.

Poštujući klimatske uslove, vrlo je važno ovo proširivanje i rotaciju izvršiti u pravom trenutku, niti prerano, a niti prekasno, jer ćemo u protivnom učiniti više štete nego koristi. U prvom slučaju, ako prostor košnice proširimo prije vremena, usporit ćemo razvoj. U drugom, kada okasnimo, doći će do rane pojave rojevnog nagona. Istovremeno, uz leglo dodajemo prve okvire sa satnim osnovama i građevnjake.

Tih dana pri povoljnom vremenu saće u plodištima prvi put zabijeli, a kontrolna vaga pokazuje dnevni porast. Pored vrba i voća, na rubovima i proplancima naših još neprolistalih šuma, zna lijepo zamediti  strnjuška.
Poslije ovoga pregleda trebali bismo se detaljno upoznati sa stanjem cijelog pčelinjaka i svih njegovih dijelova. On je, uz odgovarajuću evideciju, startna osnova za praćenje pojedine pčelinje zajednice i njenih rezultata tokom nastupajuće sezone.

Solidne rezerve hrane tokom cijele sezone, temeljna su pretpostavka visokoproduktivnog pčelarstva. Pčelinja društva, koji su uzimljena u jednom LR nastavku, ako im se ne pomogne, često se tokom kišovitog proljeća nađu na rubu gladi. Pčelar ne smije dozvoliti da mu zajednice ikada, a kamo li  već pri prvom proljetnom pregledu, ostanu bez hrane. Ako se to zbog nekog razloga ipak dogodi, onda je takvo pčelinje društvo  potrebno osigurati  hranom, prvenstveno okvirima punim meda iz rezerve  ili  pogačama.

Osim hranjenja iz nužde, u pčelarstvu se praktikuje  i podražajno prihranjivanje, s kojim se otpočinje optimalno šest sedmica prije početka (bagremove) paše, a cilj mu je poticanje matice na veće polaganje jaja radi što bržeg i boljeg razvoja društava. Ono ima smisla i uspjeha samo kod jakih društava, koji imaju dovoljno hrane te mladu i plodnu maticu. Poticajno se prihranjuje s 3 dcl mlakog šećernog sirupa, a kada nema unosa iz prirode, obrok valja udvostručiti. Korisno je to činiti tri sedmice posebno u predvečerje kišovitih i prohladnih dana

  O prihranjivanju ima, kako u literaturi, tako i u praksi, mnogo različitih čak i suprotstavljenih stavova. Na našim  pčelinjacima, kako godine prolaze, sve više  prihranjujemo društva bilo čvrstom, bilo tekućom hranom, kako u jesen, tako i u proljeće. Sirup i pogače praktikujemo u slučaju lošeg ljeta ili kod nadomještanja manjka meda. Smatram da su garancija intenzivnog razvoja pčelinje zajednice jedino obilje meda, polena i dobra mlada matica. Svejedno, pčelarima s manjim brojem košnica, posebno početnicima, koji ne žale vremena i truda, preporučujem poticajno prihranjivanje .
Mart  je mjesec kada se kod nas najčešće prodaju i kupuju pčelinje zajednice. Bez obzira što je prodaja rojeva, kompletnih pčelinjih zajednica sa ili bez košnica iz godine u godinu sve intenzivnija, potreban je oprez kod onih pčelara, koji na ovaj, često rizičan način, dolaze do novih pčelinjih društava.

PRIJEDLOG RASPODJELE BUDŽETA ZA AGRAR U REPUBLICI SRPSKOJ

Prijedlog raspodjele agrarnog budžeta za 2014.


Sa sjednice
11.02.2014. u prostorijama Vlade RS održan je sastanak sa ministrom poljošprivrede RS g-dinom Stevom Mirjanićem i saradnicima. Sastanku su prisustvovali predstavnici poljoprivrednih asocijacija RS, zadružnog saveza, naučnih institucija. Tema sastanka je bila raspodjela agrarnog budžeta za 2014.
Prijedlog je sledeći
—  sredstva budžeta za poljoprivredu Ukupno raspoloživa za 2014 godinu iznose 60 miliona.
—  Sredstva će se realizovati u okviru dvije grupe mjera:
—  I grupapodrška proizvodnji i dohotku (tekuća proizvodnja u oblasti stočarstva i biljne proizvodnje); premije, regresi, podsticaji po hektaru, grlu, košnici, kilogramu, zdravstvena zaštita biljaka i životinja; podrška otkupu;
—  II grupa: podrška dugoročnom razvoju kroz različite oblike kao što su investicije u objekte, mehanizaciju, opremu, nove zasade, staklenike, navodnjavanje i dr., kao i one namjene koje se odnose na podršku svim proizvođačima, a tiču se protivgradne zaštite, izrade strateških dokumenata, podrške udruženjima i zadrugama, razvojnim i istraživačkim centrima i sl.

Živa diskusija
Mjere podrške ruralnom razvoju koje se odnose na onaj neproizvodni dio ruralnog razvoja kao što je razvoj infrastrukture, izgradnja seoskih objekata, dopunskih djelatnosti, razvoj ruralnog turizma i dr. finansiraće se iz drugih izvora za šta će se rješenja tražiti unutar Vlade odnosno drugih Ministarstava kojih se tiče razvoj ruralnih područja
Predsjednik Saveza udruženja pčelara RSRadivoje Maksimović je predložio da podsticaj za sektor pčelarstva za 2014. godinu treba da bude veći u odnosu na predhodne godine. Prijedlog SUPRS je da budžet treba da bude 1.300,000 KM .
Prijedlog raspodjele sredstava:
-          Podsticaj po kosnici 6 KM
-           Podrška proizvodnji selekcionisanih matica 5KM po proizvedenoj matici
-          Sufinansiranje nabavke kvalitetnih lijekova  50 %
-          Podrška  suzbijanju prodaje patvorenog meda
-          Podrška suzbijanju zaraznih bolesti
-          Podrška organizovanju naučno stručnih skupova, sajmova
-          Podrška organizovanju škola pčelarstva

ŠEĆERNI SIRUP - KOLIKO JE BEZBEDNA HRANA ZA PČELE

HMF u šečernom sirupu

Piše: Dr Violeta Santrač dvm
Da li ste sigurni da vaše pčele žele prihranu sa šećernim sirupom koji sadrži 208, 4 mg/kgHydroxymethylfurfurala ( HMF)
Ishrana
Za proizvode koji se deklarišu kao hrana za pčele u Republici Srpskoj ne postoje propisani standardi koji ih svrstavaju u kategoriju „hrane za životinje“ te kao takvi ne pripadaju i ne podliježu obaveznoj veterinarskoj inspekciji što znači i obaveznim nezavisnim laboratoriskim ispitivanjima kvaliteta i bezbjednosti proizvoda. Obzirom da sve komponente ili smješe stočne hrane, kojima se se hrane životinje koje daju proizvode koji se koriste kao namirnice za ishranu ljudi, trebaju i moraju biti pod kontrolom, nadamo se da će ovaj uočeni nedostatak u vremenu koje dolazi biti prepoznat kao od pčelara tako i kod odgovornih iz veterinarskog i agronomskog servisa.
U vremenu kada je proizvodnja, distribucija i prodaja hrane za pčele (a svakako što nije nektar ili medljikovac) u najmanju ruku“ posao koji cvjeta“,postavlja se pitanje i o standardima proizvodnje i kontrole istih proizvoda obzirom na fizičko-hemijske komponente, mikrobiološku ispravnost ili još više kontrole istih na rezidue pesticida, makro i mikro hemijskih elemenata i mikotoksina. Koliko da se se ovo čini komplikovano treba reći da će biti neizostavno, ali je samo pitanje vremena kada će to zakonodavci koji uređuju ovu oblast prepoznati. Do tada pčelari bi morali uzeti u obzir i neke bitne činjenice.
Prateći već neko vrijeme izbor proizvoda koje se nude na tržištu regiona (ali i EU i SAD), a učestvuju u ishrani pčela, otkrivaju se sve značajnije informacije o tome kako bi za dobrobit pčela bilo korisno da se ovakvi proizvodi, (koje kod nas svako deklariše kako misli da je najbolje kako bi na taj način umirio i svoju savjest i savjest kupca i tako izdaje deklaraciju po ko zna kakvom standardu i sa uglavnom nikakvom obavezom odgovornosti) navela me je da ovo pokušam aktuelizovati.
Za potrebe vlastitog pčelinjaka i sa željom da saznam šta će to jesti moje dobre pčele, ispitala sam uzorak tek kupljenog šećernog sirupa (neću ga imenovati). Tražila sam samo bitne hemijske analize ali mi je najbitnija bila količina HMF-a. Napominjem, ovakvi sirupi nemaju standard za koncentraciju HMF-a, jer se ranije rijetko i/ili nikako uzimalo za bitno da se uopšte kontroliše sastav hraniva za pčele. Jedna od većih stigmi u pčelarstvu je ta da se pčele za različite potrebe moraju hraniti u različitim pripravcima kako bi im se omogućio normalan razvoj i opstanak.
Šećerni sirup o kom govorim, proizvod prehrambeno hemijske industrije koja preradom kukuruza dobiva sirupe koji se dalje koriste za proizvodnju napitaka ili drugih konditorskih proizvoda. Osim toga, ovo nje sirup koji se dobije iz šećera kome je osnova sećer iz šećerne repe ili trske nego je polazna supstanca kukuruzni skrob. U zapadnoj literaturi ovaj sirup bi se mogao na osnovu utveđenog nivoa fruktoze nazvati HFCS (visoko fruktozni kukuruzn sirup). Kada bi ovaj sirup imao više glukoze u odnosu na fruktozu zvao bi se (HGCS) ili visoko glukozni kukuruzni sirup. Inače ovi sirupi su na teritoriji SAD u svakodnevnoj upotrebi kao izvori šećera za pripremu hrane i pića i postoji veći broj navoda o njihovoj štetnosti Dobiveni rezultati analiza (izvještaj o laboratorijskom ispitivanju 310-569/2014) teško se može dovesti u vezu sa proizvođačkom deklaracijom ne samo zbog različitosti urađenih analiza, već i zbog razlika u analitičkim rezultatima, tako da to treba imati u vidu. Preporučeno zagrijavanje sirupa je za deklarisani standard još veća štetnost jer je dokazano da se  koncentracija HMF-a sa zagrijavanjem šećernih rastvora samo povećava
Koliko može ojačati pčele proizvod za kog smo dokazali prisustvo HMF-a u koncentraciji 208, 4 mg/kg ostaje da vide oni koji će hraniti pčele ovakvim sirupom. Ja lično nikako ne bih voljela opteretiti digestivni trakt pčele sa nečim za što se zna da u tim koncentracijama ne postoji u prirodnoj hrani za pčele.
Različiti stu razlozi slabljenja, nevitalnosti ili uginjavanja pčelinjih zajednica u svijetu. Uzročnici dokazanih gubitaka su multifaktorijalni: polucija patogenima, ograničeni genetski kapaciteti, klimatske promjene, GMO, toksini u poljoprivredi. Kada bi se samo malo osvrnuli na onu staru uzrečicu da “zdravlje na usta ulazi“ možda bi u ishrani pčela neprirodnim supstanncama mogli vidjeti jedan od ne manje bitnih razloga nedovoljno vitalnih pčela. Evolucijski pčele se nisu hranile sa današnjim izvorima vještačkih hraniva a vrijeme adaptacije za iste je prekratko i nejasno običnom oku posmatrača sudbine pčelinje zajednice danas. Kako prihvatiti da su npr. nozema ili virusi ili varoa mnogo značajniji faktori od ovih novih direktnih alimentarnih insulta modernog pristupa prihrane pčela. U svakom slučaju narušen je odnos homeostaze socijalnog organizma kakav je pčelinja zajednica. Odnos doze i efekta HMF-a je proučavan ali su dosadašnja saopštenja nekako nejasna i upućuju više u naučne nego u praktične svrhe .
Znajući da je izvor sirovine kukuruz, a imajući u vidu izazov poznavanja bar najosnovnijeg statusa mikotoksina u sirupu uradili smo i dokaz prisustva ukupnih alfatoksina i posebno aflatoksin B1 pomoću ELISA testa i utvrdili da se koncentracija ovih supstanci nalazi ispod onih propisanih za kvalitet mlijeka, jer i za ovu analizu nije uspostavljen parametar u kvalitetu hrane za pčele.
Važno je dodati da navedeni primjer nije imao za cilj da obezvrijedi proizvodnju preduzeća (XY) Poznato je da je količina ove hrane za pčele zanemarljiv dio njihove proizvodnje sirupa. Oni su se samo u jednom momentu našli na usluzi pčelarima i ponudili im proizvod koji je na osnovu njihove pretpstavke bio dobar. Ono što jeste razlog pisanja je potreba da se stavi do znanja da postoje načini kako bi svi u sistemu držanja, ishrane i zdravlja pčela trebali biti mnogo više uljučeni u razumjevanje onoga čime se bave. Mislim da neću pretjerati ako kažem da treba više istraživanja u oblasti pčelarstva i više strogoće u oblasti zakonodavstva kojim se reguliše najznačajniji entomofilni polinatorski servis današnjice
Tabela 1. Deklarisane i analizirane vrijednosti šećernog sirupa
Sirup
(XY) -hrana za pčele
Deklarisana
vrijednost od strane proizvođača
Rezultati analiza u VIRSVB
suva materija70%85%
voda-15%
pH4 do 53,65
kiselost-3,5
saharoza-5,11%
redukujući šećeri-60,90%
viši šećerido 3%-
HMF-208,4 mg/kg
glukoza25 do 32%-
fruktoza50 do 55 %-
disaharidi10 do 20%-
Dozvoljena količinaHMF za med je 40 mg/kg. To je gornja granica za koju se smatra da je smije imati med (Bogdanov et all, 1997). Kolika je ona u hranivima za pčele .pokazaće skorija budućnost.