LITERATURA I STRUČNA UPUTSTVA



HERBA STRIP - NOVO NA TRŽIŠTU 
Ekološki lijek  protiv varoe, potražite i pročitajte na ovom blogu



VAROA Izbor iz diskusija na diskusionoj internet grupi „pčela”: 2002.-2004. godina - Web stranica grupe je http://groups.yahoo.com/group/pcela - Članci iz lista Jutro i kompletan Pčelar http://groups.yahoo.com/group/pcelar/ 2002. godina VAROA Šta se koristi u borbi protiv varoe: - biološka borba (isecanje poklopljenog trutovskog legla, prekidanje kontinuiteta legla, formiranje rojeva bez legla, tretiranje biljnim preparatima...); - lekovi koji deluju isparavanjem (mravlja kiselina, timol, etarska ulja, varonik); - plastične (ili drvene) trake na koje se nanose lekovi protiv varoe (apistan, bivarol, a od naših puno raznih proizvođača); - lekovi koji deluju dimom na bazi amitraza (mitak, varolik, varostat...), folbeks; - koji deluju prskanjem ili kapanjem (oksalna kiselina, mlečna kiselina, sistemici - apitol, perizin, naš "apichem") - drugi lekovi i metode... Ima efikasnih lekova, ali je važno da se sprovode i odgovarajući postupci u tehnici pčelarenja, i da se lekovi primenjuju u najpovoljnijem trenutku. Na mnoge lekove varoa stiče rezistenciju, tako da se sve više odbacaju (fluvalinat trake...). Drugi pak, zagađuju vosak, med, ili pokazuju neko drugo štetno dejstvo na pčele. Dakle, nema idealnog leka, zavisi šta se želi, kako se pčelari... Na primer, apitol je veoma dobar, ali je skup (ako spasava društvo, sigurno je jevtiniji od spašenog društva) i primenjuje se kada nema legla ili ga ima vrlo malo. Mravlja kiselina je čist lek ali dejstvo je zavisno od temperature vazduha, pčele se uzbuđuju, efikasnost varira... KAS-81 se ne pravi od žalfije - pelina nego od biljke koja se u narodu zove gorki pelin odnosno Artemisia absinthium. Po knjizi g-dina Jove Kantara "Sa zdravim pčelama u XXI vek" smesa za KAS se pravi od 900 g osušenog pelina iz perioda cvetanja, 50 g osušenog pelina iz perioda vegetacije i 50 g suvih pupoljaka bora. Sve to se prelije sa 10 l vrele vode i kuva 2-3 časa i zatim odstoji 8 časova na toploj ploči šporeta i onda procedi kroz gazu. Dobijeni čaj se daje pčelama u dozi od 35 ml na litar sirupa. Čaj treba da se upotrebi u roku od 10 dana. O preparatu KAS 81 pisano je u listu Pčelar, brojevi 2, 3, 4, i 5 iz 2002.g. Dr Milan ]irović je objavio tekst u 4 nastavka na temu LEČENJE PČELA BILJNIM PREPARATIMA. Recepti za spravljanje preparata mogu da se pronađu na http://groups.yahoo.com/group/pcela/files/ u JPG formatu u direktorijumu KAS 81. Tekst je bio objavljen i u Melitagori br. 7-8 iz 1999.g. Kako se bere pelin za KAS-81? U proleće (april) bere se lišće, dok je biljka još u rastu, kada su lastari dugi možda dvadesetak centimetara, mogu se brati i sasvim tanke drške. U julu i avgustu, kada cveta, bere se gornji deo biljke, sa tankim bočnim grančicama, znaci bez suviše odebljalih delova. Toga ide 900 grama, borovih pupoljaka 50 grama i mladog pelina 50 grama. KAS se daje svega 30-35 mililitara na litar šećernog sirupa, a dovoljno je da se ukupno da oko 5-6 litara sirupa (odnosno 150-200ml preparata KAS) po društvu. Za gorki pelin je najvažnije da se presađuje svake godine. Ima ga u velikim količinama duž Ibarske magistrale. Tamo sam našao svoju baštu od nekoliko ari čistog pelina. Možemo se dogovoriti i organizovati o presađivanju na jesen ili proleće. Za bor nemam rešenje. KAS ima još jednu izvanrednu osobinu – snažno pospešuje zaleganje matice. Treba voditi računa da se matica ne isprovocira KAS-om da prerano počne da seje. Zanima me mišljenje iskusnih kolega da li se KAS (uvarak) može čuvati duže vreme, 10 dana mi zvuči previše kratko. U jednom PČELARU od pre 5-6 godina takav podatak se ne spominje. Rezistencija na hemikalije je spor postepen proces. Proces je još sporiji ako se aktivne materije i načini aplikacija izmenjuju. Prvi znaci rezistencije varoe na fluvalinat nisu nedelovanje fluvalinata, već njegovo slabo delovanje. Krpelji su živi ali (kratkotrajno?) paralizovani, slabo pokretni. Količina aktivne materije je veoma važna. Ceo sistem sa letvicama je upravo "igra oko toga". Kod plastičnog Apistana je obezbeđeno dugotrajno uravnoteženo oslobađanje i prenos iz unutrašnosti prema površini letvice molekula fluvalinata. Kod drvenih letvica je isti proces ali nema uravnoteženosti. Kod metalnih letvica (i takve se koriste) delovanje je kratkotrajno i udarno, jer ovog procesa nema. Ovo zadnje je isto i kada se fluvalinat koristi za zadimljavanje ili aerosol. Ako se koristi ista doza aktivne materije za tretman sa drvenim štapićima kao i za zadimljavanje/aerosol ovaj drugi tretman će biti daleko efikasniji (naravno samo za varoe koje su u tom trenutku na pčelama) i naravno, efikasnost se može uvideti samo ako već postoji rezistencija. Ako rezistencije nema, tj. ima je u minornim razmerama OPTIMALNA količina aktivne materije je "ime igre". Probajte testiranje: Sakupite što više živih varoa (najlakše sa trutovskog legla). Dozvolite im da prošetaju jedan minut na vašim anti-varoa letvicama. Vidite za koliko minuta će biti mrtve, tj. da li će uopšte biti mrtve. Probajte isti test sa letvicama više proizvođača (sumnja da je aktivna materija manje ili više dozirana). Ono što je veoma bitno u organizovanim društvima, a što veterinari preporučuju je da čim se rezistencija pojavi, tretiranje sa tom aktivnom materijom se mora naprasno zaustaviti i mora se preći na sasvim drugu supstancu. Samo tako će kroz koju godinu ista aktivna materija biti opet potpuno delotvorna u optimalnim količinama. Ali u našim balkanskim državama je daleko pragmatičnija stalna izmena aktivnih supstanci (koncentracija?) – što na kraju nosi veoma slične rezultate - ali je kontrola rezidua daleko teža/skuplja. Lično sam prošle godine izveo testiranje na jednim letvicama, i varoe su se pokazale sasvim osetljive, t.j. mrtve za 5 - 10 minuta. Lično: lanjske godine tretirao sam kao i pre: sa jednom letvicom po društvu a jednu trećinu košnica nisam ničim... i sada varoa imam za izvoz (stanite molim vas u red!). Oštećene pčele mi tokom cele sezone izlaze iz košnica od jutra do mraka. Podelio sam pčelinjak na proizvodan i reproduktivan deo. Ovaj drugi je tretiran letvicama. Impresioniran sam od jedne košnice: dala mi je 3,5 nastavaka (farar 19 cm) meda, i još i danas je prepuna pčela... a netretirana. Varoa je opasna iz dva osnovna razloga: 1. Prenosilac je drugih bolesti. To se jednim delom rešava selekcijom pčela na higijenske osobine. 2. Neposredno ugrozava pčeljinja društva. Tu nas čeka duga borba mnogim metodama: hemijska, alternativna, biološka, mehanička, termička... Zanimljivo je da se azijska pčela (mislim da je to Apis Cerana) evolutivno prilagodila ovom napasniku. Rešenje se traži i u selekciji pčela sa osobinom otpornosti koju poseduje ta pčela u postojbini varoe. Ima vesti, ne sećam se tačnog izvora, da se među evropskim pčelama javlja soj koji napada varou tako što im gricka noge. Vrlo zanimljiva pojava. O varoi je mnogo pisano i mnogo je eksperimentisano, ali ona još uvek nije dovoljno proučena. Na primer, malo se zna o bolestima koje napadaju varou. Evo jednog zanimljivog primera sa zimskog ciklusa predavanja od pre neku godinu: Pčelari iz močvarnih krajeva Amerike primetili su da se američka kuga ne javlja tamo gde hara krečno leglo. To su patentirali. Da li su proizvođači krenuli sa povečanim količinama fluvalinata na letvicama? Pre oko mesec dana sam, na brzinu, pregledao šta se može, u Beogradu, naći od lekova, protiv varoe. Mislim da se deklarisane količine fluvalinata naših proizvođača nisu promenile. Doduše, interesantno je pitanje da li je to što je deklarisano, stvarno i prisutno u letvici. Sumnjam. Smatram da se krenulo drugim putem. Jedan od prvih proizvođača lekova, na bazi fluvalinata, u bivšoj SFRJ, bila je splitska Dalma. Lek se zvao Varodal, a proizvođač je, na početku, ukoliko me sećanje ne vara, preporučivao tri nedelje kao period aplikacije. Kasnije su počeli i proizvođači u Srbiji da prave slične lekove, ali je period držanja leka u košnici povećan na 30 dana. Nešto kasnije su, isti proizvođači, ovaj period evoluirali u 30-35 dana. Pre mesec dana sam zapazio da je jedan proizvođač, na deklaraciji, naveo da se lek može držati u košnici 6 nedelja, dakle 42 dana. Interesantno, koji god vremenski period trajanja aplikacije su navodili, proizvođči su nas upozoravali da nakon tog perioda obavezno izvadimo letvice iz košnice. Kako stvari stoje, trebalo bi očekivati da sledeći proizvođač propiše da se njegov lek primenjuje 8 nedelja. Izgleda da ovi "majstori", koji letvice stavljaju u avgustu, a vade ih iz košnice u martu i ne greše mnogo. Profesor Kulinčević je pokazivao rezultate tretiranja protiv varoe pre dve godine i isto ponovio prošle godine. Na nekim društvima je palo mnogo varoe dok je kod drugi veoma malo, a on je za selekciju uzimao i od onih gde je mnogo palo. Na pitanje zašto ne bira samo društva sa malo varoe odgovorio je da radi selekciju na prinos, ako bi radio selekciju na otpornost prema varoi izgubio bi prinose. Teško postići rezultate selekcije na mnogo parametara. Kad je u pitanju varo Kulinčević je ove godine upotrebljavao perizin nabačen na trakama, američki veoma skupi lek. U Bugarskoj se on prodaje u prahu, a u Nemačkoj u kapima a deluje kontaktno bilo kroz limfu bilo direktno. Za Pčelar sam kontaktirao neke stručnjake za lekove i svi se složili da je fluvalinat nesiguran lek zbog rezistencije. Inače što se virusa tiče oni su opasni samo ako ima varoe. Tamo gde je varoa očišćena nema ni virusa. Primer: jako društvo koje ima puno varoa je jednako srednjem društvu koje ima manje (otpalih) varoa. (Korelacija broj pčela prema broju varoa) Jako društvo sa mnogo varoa je možda na putu da razvije TOLERANCIJU prema varoama - prvi korak je na primer, otpornost na viruse koje prenosi varoa! Ako takvo jako društvo dobro prezimi, i sledeće godine opet postane jako, onda ono ima neki mehanizam kojim postiže toleranciju. Malo otpalih varoa može značiti da je društvo već dobro krenulo u pravcu rezistencije na varou, ali može biti i da je varoa u tom društvu rezistentnija na sredstvo/metod aplikacije varocida. Rezistencija ne nastupa ujednačeno i masovno! To što je Kulinčević rekao da radi selekciju na prinos, to je logička glupost, ali i ne može se ukratko drugačije reči ono što je poznata istina iz selekcije pčela, da kada se radi selekcija na samo jednu karakteristiku rezultat je da se obično pčele degenerišu i onesposobljavaju za ono za što se u stvari (na Zapadu) i čuvaju: za sakupljanje meda. Da objasnim samo ukratko zašto je to logička glupost. Zato jer na veličinu prinosa daleko više utiču mnogobrojni spoljni faktori, ako za unutrašnjeg uzmemo genetiku pčela (tehnologija pčelarenja, paša, bolesti, klimatski uslovi, geografski uslovi, itd.). Tako da ako imamo pčele koje se dobro nose sa varoom to ne znači automatski da imamo pčele koje će biti i jače, i odmah medonosnije. Naprotiv. Iskustva koja se sada sakupljaju u SAD sa SMR (Suppressed Mite Reproduction) pčelama, kod kojih je odlika da se varoe ne mogu reprodukovati a koja je odlika inače prisutna od 15 - 20% i u našim normalnim neselektiranim pčelinjim društvima, a selekcijom je dovedena do 100%, indiciraju da su ta društva slabi proizvođači meda i teško (i nikako ne) uspevaju da razviju maksimalnu jačinu. Ovo važi i za potomke prvih generacija u slobodnom parenju (SMR matice su proizvedene instrumentalnim osemenjivanjem i selekcijom u bliskom srodstvu). Ipak takva društva su izuzetno vredna i trebaju se čuvati na pčelinjacima da bi se frekfencija njihovih TOLERANTNIH gena uvećala u celokupnoj populaciji i time se bar malo ubrzao proces istinske rezistencije na varou koji neće nimalo uticati na ekonomske karakteristike pčela. A što se tiče Kulinčevića, on je pokušao da komercijalizuje svoje selektovane pčele (takozvane: ARS-YU) na tolerantnost prema varoi na američkom tržištu pre desetak godina ali je taj pokušaj skoro sasvim propao, glavno zbog njihove slabe medonosnosti - normalno, koristim logičku glupost da bi opisao ekonomsku inferiornost tih pčela u komparaciji sa neselektiranim pčelama koja se hemijski tretiraju. Da zaključim, g-din Kulinčević je po mom mišlenju na pravom putu jer izlaz iz našeg ćorsokaka ja mislim da izgleda sasvim tako: konstantno jaka visokoproduktivna ničim ne tretirana društva – čak i sa mnogo varoa! Moje iskustvo, što se toga tiče ove godine, je da ipak fluvalinat obara varou u dovoljnoj meri. Štapiće od Karoljija sam primenio po uputstvu. Pošto su mi sve podnjače zamrežene, sa mogućnošću stavljanja i vađenja fioke ispod mreže, lako sam proveravao broj otpalih varoa. Kontrolisanje sam izvršio posle 15 minuta, posle 60 minuta i posle 10 časova. Rezultati su bili šareni, međutim moram da kažem, da niko od vas nije pomenuo veoma važnu stvar - mrave. Pilikom kontrolisanja posle 15 minuta, na podnjači je bilo dosta varoe i po jedan do dva mrava sa varoom u čeljustima. Posle 60 minuta, u kontrolisanoj košnici je bilo manje varoe u fioci ali i desetak mrava koji su nosili varou. Pošto mi ovaj način kontrolisanja dejstva leka nije delovao sigurnim, posle vađenja štapića, posle nekih desetak dana, zadimio sam desetak društava amitrazom, gde sam imao po jednu do tri otpale varoe, što smatram zadovoljavajuće, ali ipak preporučujem, drugo tretiranje protivu varoe, najbolje krajem septembra ili početkom oktobra, kada u košnici ima vrlo malo legla i kada je sva varoa na pčelama. Preporučujem perizin iz Bugarske, koji je u vidu praha, jedna kesica staje 5 eura, a dovoljna je za pedesetak društava, a i primena je relativno jednostavna. Nameće se više pitanja, jer stanje nije normalno. Posle tretiranja mravljom kiselinom početkom avgusta i fluvalinatom oko 10-tog, planirao sam da dam i KAS 81, za koga imam sve sirovine. Da li pored dobre zalihe i velikog broja pčela i legla još i velike aktivnosti (unos nektara i praška) ima smisla još opterećivati pčele dodatnom preradom sirupa? Kod tretiranja mravljom, ubacio sam papir radi kontrole, i samo kod jednog društva kojeg sam kupio ovog leta, ujutru je bilo oko 150 krpelja, kod drugih je bilo po nekoliko. Dosta diskusija je bilo u vezi varoe. To je najšira i neminovna tema, i umesto da se pohvalimo da smo uveli neki red i uspeh u borbi sa ovim problemom, kao da nema kraja haosu na ovom polju. A kako i ne bi kad su pčelari ostavljeni da se sami bore sa problemom, (u Makedoniji još nijedan lek nije registrovan) pa u potrazi za zaradom postoje dosta pojedinaca koji nude razne lekove, a najčešće i sami pčelari kupuju Mavrik (fluvalinat) iz Grčke, 100gr. oko 10 eura i pripremaju lek. Mislim da zbog nepravilne upotrebe raznih lekova mi samo vršimo veštačku selekciju varoe, jer ubijamo samo najslabije jedinke, dok otpornije ostaju i daju novu jaču generaciju, pa tako i lekovi postaju rezistentni. Zbog velikog broja legla postoji verovatnoća da u njemu ima i dosta varoe. Ja sam kidao trutovsko leglo ali nisam našao varou na njima što ne znači da je možda nema u radiličkom. Imao sam ovih dana susret sa pčelarom iz Aranđelovca koji svojih dvadesetak društava drži u selu oko 10 km udaljenom od Aranđelovca prema Kosmaju. Pčele je nasledio od oca koji je umro pre desetak godina, a posto je i on(sin) u međuvremenu doživeo moždani udar kompletan pčelinjak je skoro 2 god. bio totalno zapušten. Komšija koji je iz "humanih" razloga održavao plac samo je povremeno kosio korov i sklanjao ga sa pčelinjaka. Ove godine vlasnik se malo oporavio i malo po malo pčelinjak doveo u red. Zapanjujuće je da su u međuvremenu sva društva prepuštena sama sebi opstala, i što je još važnije čovek tvrdi da u pčelinjaku UOPŠTE NEMA NI TRAGOVA OD VAROE! Napominjem da u okolini nema blizu većih pčelinjaka (nekoliko seljaka domaćina ima po par košnica koje drže po nasledenoj tradiciji) Ja nisam bio u prilici da detaljnije sa vlasnikom popričam jer je imao goste a i ja sam bio ograničen vremenski, ali ću gledati da se u narednom periodu sa ovim fenomenom detaljnije upoznam i po mogućnosti lično uverim u njegove navode. Otprilike radi se o istom fenomenu u kome je u par navrata pisano u pčelaru o vrškari u užičkom kraju koja koliko se sećam opstaje u prirodnim uslovima dvadesetak godina bez intervencije čoveka. Još jedan prilog tezi da nekontrolisanim i često suvišnim i prekomernim davanjem kojekakvih preparata upravo postižemo suprotan efekat. Ja se ne bih usudio da dam rang listu lekova protiv varoe. Tako su sistemici: perizin, apitol, apihem, a to je i KAS, prirodni sistemik. Da li je Apihem kancerogen, ne znam. Prof Kulinčević u svojoj knjizi piše da su Nemci odustali od nekog sistemika K-79 za koga se sumnjalo Fluvalinat sam koristio dok se nije pojavila rezistencija u Italiji. Sada koristim amitraz, dimljenjem 3x3 kapi. To je nužno zlo. Tretiranje ću sprovesti za dve nedelje ili kasnije. Boža Petrović javlja da je ove godine morao da amitrazom dimi kosnice 6 puta umesto uobičajenih 3 puta. Izgleda da i amitraz gubi dah. Treba razmišljati o perizinu. Kombinovana metoda je najpreporučljivija: maksimalno jedna hemikalija u minimalnim dozama zimi, biološke metode leti i neko prirodno sredstvo zavisno od broja varoe (KAS i/ili HCOOH) Na www.badassbees.com/picpointer negde nađoko na 7 strana analize o opasnostima od fluvalinata koji se rekao bih i povlači iz upotrebe ustupajućći mesto "čistijim" sistemicima. Danas sam bio opet po pitanju američke kuge na jednom sasvim malom pčelinjaku gde su bila dva slučaja zaraze. Pčele nisu bile pre ugušene pa je meni pripala ta surova uloga. Zapalio sam sumpornu traku, a posle oko pola časa sam vadio ramove i palili smo. Imao sam šta i da vidim. U košnici su bili štapici Matisana, a varoe na mrtvim pčelama je bilo mnogo. Negde i po dve. A od jednog pčelara iz okolnog sela sam čuo da je koristio Matisan i da su padale varoe. Takođe danas sam video čoveka koji je koristio fluvalinat štapiće koje pravi jedan čovek ovde, i kojim su pčelari dosta zadovoljni, da je u jednoj košnici sa tim štapićima bilo mnogo varoe na pčelama. Zadnje što sam radio prije sedam dana je bilo tretiranje protiv varoe mlečnom kiselinom (magljenje prskalicom) idući dan sam našao tačno ispred leta unutar košnice u pravilnom krugu ogroman broj varoe (jače društvo) kod slabijeg društva broj otpalih varoa je bio zanemariv. Imam žičane podnjače i lesonit ispod (malo povučen). Tretmani protiv varoe: 1. Rani letnji period – biotehničke mere 2. Letnji tretman posle medobranja ( cilj je zaraženost manja od 5% ) 3. Zimski tretman – lečenje za naredni period 1. Za vreme paše smenjenje varoe može da se postigne bitehničkim merama – uklanjanje trutovskog saća, građevnjacima i stvaranjem novih društava. Ram građevnjak – koristi se u periodu razvoja trutova, od aprila do kraja juna. Korišćenje ramova građevnjaka samo u proleće nije dovoljno. Građevnjaci se stavljaju u leglo, a ne na kraj kao što je to do sada bio običaj. Preporučuje se korišćenje po 2 rama ( isecati ih naizmenično na 7 do 10 dana ). Preporučuje se skidanje poklopaca sa zatvorenog trutovskog legla, nakon toga ram može da se vrati u košnicu da ga pčele očiste. Ramovi pre vraćanja mogu da se isperu. Na ovaj način može da se odstrani 50% varoe. Ram građevnjak ne treba koristiti u jakoj paši jer ga pčele pune medom. Paša treba da bude uravnotežena srednje jačine. 2. Nakon vađenja meda treba preduzeti lečenje na osnovu kontrole broja otpalih krpelja ( pregled podnih uložaka koji se stavaljaju ispod mreže u podnjači ). Ako pada više od 5 krpelja dnevno mora da se primeni lečenje. Postupci sa mravljom kiselinom: Koristi se platno odnosno marama koja upija mravlju kiselinu. Može da se koristi i krpa za pranje posuđa ( truleks 20x20x0,5 ), a takođe i parče itisona. Preporučuje se korišćenje 60% mravlje kiseline. Kiselina može da se stavi u zamrzivač, jer kad je hladna ne isparava. Tako hladna se nakape na krpu i stavi u košnicu. Za pola sata se kiselina zagreje i počne da isparava. Na ovaj način se pčele lakše prilagođavaju i nema šoka. Drugi predlog: kiselina se nakape na krpu i nakon toga se nekoliko krpa stavi u kesu i zamrzne, a nakon toga stavlja u košnice. Ovako pripremljena krpa može da se stavi ispod mrežaste podnjače ili na satonoše. Ako se stavlja na podnjaču koristiti po 2 ml kiseline a ako se stavlja na satonoše po 3 ml po ramu odnosno ulici pčela (za LR). Za DB dozu malo povećati ( otprilike za 1/3 ). Tretman treba primeniti 3-4 puta u razmaku od 4-7 dana. Prilikom rada pčelar mora da koristi zaštitna sredstva – rukavice, naočari, zaštitno odelo. Minimalna temperatura 120C, ako je temperatura preko 250C tretman se obavlja uveče. Dugotrajni tretman mravljom kiselinom se koristi kada su temperature visoke – Koristi se oko 3 litara 15% mravlje kiseline koja isparava kontinuirano 4 nedelje. Kiselina se sipa u plastičnu činiju koja se postavlja na podnjaču. Činija treba da pokriva 80% podnjače. Činija odozgo ima mrežu da pčele ne bi mogle da upadnu. Ovaj metod je primenljiv i na temperaturama preko 350C, a uspešnost je do 95%. TREBA IMATI U VIDU DA PRILIKOM TRETMANA MRAVLJOM KISELINOM DRUŠTVO SMANJUJE KOLIČINU LEGLA. 3. Zimski tretman – društvo bez legla Mlečna kiselina – upotreba je komplikovna sa mogućim posledicama koje su štetne po zdravlje. Koristi se po 8 ml 15% mlečne kiseline po strani rama. Direktno se sve pčele prskaju raspršenim sprejem ali treba voditi računa da se pčele ne navlaže. Ako su društva dosta zaražena tretman treba ponoviti za 2 nedelje. Spoljna temperatura treba da bude najmanje 40C. Kiselina ne šteti pčelama. Pčelar ne sme da udiše paru i da zaštiti oči i ruke. Oksalna kiselina – dovoljno je da se ova kiselina nakape na nekoliko pčela a one će je preneti na ostale. 35 grama hidrata oksalne kiseline se rastvori u 1 litar šećernog sirupa (1:1) koji je zagrejan na 400C i intenzivno promeša. Zatim se 30 do 50 ml ovog rastvora nakape na pčele. Tretman se primenjuje jednom, ako se ponovi društvo slabi i može da ugine. Prah koji se koristi ne sme da se udiše, a rastvor ne sme da dođe u dodir sa kožom. Napomena: nisu izvršene detaljne analize i nije dozvoljena u svim evropskim zemljama. TRETMAN OKSALNOM KISELINOM Austrijske vlasti su odobrile prošle godine upotrebu oksalne kiseline kao legalno sredstvo u borbi protiv varoe, uz uslov da se kiselina u kristalu aplikuje pomoću 12-to voltnog grejača. U tom slučaju je aplikacija bezopasna za pčelara. Za jedno telo LR-ke se dozira 1.5-2 grama. Grejač se uključi i nakon 3 minuta kristali se otope i košnica se zadimi, a fina prašina oksalne kiseline se rasporedi u tankom sloju po celoj košnici i pčelama. Varoa pada sledećih 6 nedelja. Ubija prema njihovim 3-godišnjim rezultatima oko 97% varoe. Rezidua u medu i vosku ima do 7 mg, a dozvoljeno je do 40 mg. Varoa nema rezistenciju na oksalnu. Grejač u Evropi staje 120 eura. Proizveo sam ga u kućnoj radinosti-spirala zalivena samotom. Prosto izvedeno ali radi. Jedino što vreme topljenja i isparavanja traje oko 5 min. Sam izgled grejača i opis možete naći na sajtu g.Gustafsona www.algonet.se/čbeeman/index-f.html Nakon što dođete na sajt: menu-researc-varoa-oxsalic. AEROSOL Što se tiče aerosola koji sam video u Češkoj i koji sam zajedno sa Lazovićem iz Kraljeva kupio mogu da kažem sledeće: To je jedna naprava koja se upotrebljava uz pomoć kompresora. Ona ima bočicu u kojoj se sa vodom mešaju tri kapi amitraza po košnici. Upotrebljava se zimi na temperaturi do -5 stepeni. NJenom upotrebom se stvara magla koja dospeva do svake pčelice odnosno varoe u klubetu. Ne pravi kapljice pa ne zagađuje med i vosak. Jednom upotrebom društvo se čisti skoro 100%. Cilj je znači da se sa što manje amitraza izvrši zaštita. Aparat je u Češkoj oko 160 EVRA, a mi smo kupili sajamski eksponat koji smo platili 110 EVRA. Čuo sad da u Slovačkoj može da se kupi jevtinije. Proizvođač je Pčelarski institut Dol, telefon +420 2 20940480, fax +420 2 20941252, sajt www.beedol.cz, e-mail: beedol@alphanet.cz, a ima predstavništvo u Hrvatskoj “Herba aurea'' doo Požega i BIH “Medicom''s po Grude tel/fax 088 662312. Ovakav aparat pod nazivom ,,EKO-FOG'' demonstrirao je na Tašmajdanskoj izložbi Andrej Zajc iz Ljubljane. To je njegov patentirani proizvod sa cenom 250 EURA. Njegov predstavnik u Jugoslaviji je Živko Marković iz Loznice telefon 015/872-696. Taj aparat u BIH kupuju udruženja i sa njim se tretiraju pčele celog udruženja. U našoj zemlji prema mojim podacima ovaj apatrat ima Jan Slivka iz Padine i PIK ,,BECEJ'' i pokazali su se izuzetno dobro. U vezi s gornjim člankom, želim vam dati informaciju što ja koristim za tretman pčela amitrazom (MITAC). Kod nas u HR. postoji uređaj sa malim grijačem, na koji se nakapa 3-5 kapi sredstva. Prvi dio aplikatora je u obliku spljoštene cijevi, i taj se dio ugura kroz leto duboko u košnicu. Kako se sredstvo na grijacu zagrijava, dolazi do stvaranja dima, koji se pomoću ventilatora u uređaju upuhava u košnicu, oko pola minute. Znači, sa pripremom tretman jedne košnice traje ispod jedne minute. A tretman ima zaista veliku efikasnost, jer se dim sa sredstvom može usmjeravati u sve delove košnice. O praktičnosti jer ne moramo otvarati košnicu, i zbog brzine tretmana, da i ne govorim. Kod nas postoje dva modela tog aplikatora. Prvi je sa grijačem na početku cijevi i bez ventilatora, ali taj nije zadovoljio moje potrebe. Ima previše loših strana. No, ovaj drugi sa ventilatorom, je savršen. Cijena mu je oko 60 eura. U pogledu ekološkog tretmana, ovi aparati su neuporedivi, ali interesantno je kakvo je napajanje ovog aparata (pretpostavljam da se napaja iz akumulatora automobola). Ko je proizvođač i dali se može naći van HR? Moj kolega je u samogradnji od motora fena za kosu napravio improvizovanu duvaljku, prozirni deo sa mrežom gde se pali listić, tanku cev koja se uvuče u košnicu i preko malog akumulatora za svetiljke (mislim da je 6V) vrši tretiranje amitrazom, ali je dosta sporo. Nešto bolja varijanta za dimljenje amitrazom (koji inače nije preporučljiv za tretiranje varoe zbog rezidua ali je efikasan), je ako se sa pogodnog fena izbaci grejač a odole u cevi probuši rupa i u nju ugradi upaljač za cigarete iz kola i uveže na prekidač na kom ostaje i posebno uključenje ventilatora (koji se inače u fenovima pogone sa 12 V motorom). Na izlaznu cev od fena navuče se providna plastična cev (od pogodnih plastičnih boca od 0,5 l ili veće), a na nju pogodna spljoštena cev za ulaz kroz leto. Na gornjem delu fena pričvrsti se špric za injekcije čija je igla povijena prema dole i prolazi unutar fena iznad upaljača – grejača za cigarete, a iza njega vijak koji pomera klip šprica. Prethodnom proverom utvrdi se za koliko obrta treba okrenuti vijak da bi se dobio potreban broj kapi. Funkcioniše tako da se priključi na akumulator od 12 V, uključi se grejač da radi oko 10 sekundi, obrne se vijak za potrebnih 3 - 5 kapi u zavisnosti o snage društva, mitak ispari i ispuni beličastim dimom plastičnu cev, potom se ukluči na kratko ventilator i to je to. Čitav proces traje oko 15 sekundi po društvu. Aparat je napravio po uzoru na neko Mađarsko rešenje Lulić Antun, prethodni predsednik pčelarskog udruženja iz Subotice, koji je pored pčelarenja poznat i po prohromskim vrcaljkama, a mislim da je i spreman proizvesti ili pomoći ako se nekom dopada ovo rešenje. Mislim da je i Vladimir pišući o tretiranju u Hrvatskoj pisao upravo o ovakvom aparatu. O onom aerosolnom pročitao sam u Miljkovom opisu ali obzirom da ubacuje istu količinu otrova u tom pogledu nema razlike. Jedino je razlika u tvrdnji da kad mitak unosiš sa vodom on ne ostavlja rezidue za razliku kad ga unosiš sa dimom. Dali neko to može i da dokaže ili da u duhu onoga komentara u Pčelaru da se oglasi ne mogu selektirati, svaki od nas donese svoju odluku šta je bolje od dva zla. LEČENJE PČELA I PČELINJEG LEGLA govorio Dr Sergej Nikolajevič Luganski iz Rusije U svom izlaganju o lečenju pčelinjeg legla obuhvaćeno je lečenje od: varooze, nozemoze, krečnog legla i američke kuge. Dana 7. decebra 2002. godine u punoj sali NU "Veselin Masleša" govorio je gost Društva pčelara "Beograd", dr Sergej Luganski, iz Moskve. Predsednik Društva pčelara "Beograd" Boža Petrović, izrazio je zadovoljstvo što će pčelarima Beograda govoriti o lečenju pčela i pčelinjeg legla stručnjak koji se godinama bavi tom problematikom. VAROA Pre nego što pristupimo tretiranju pčelinjih društava protiv varoe moramo da saznamo koliko varoe ima u društvu. Ako varoe ima ispod 5% u jesen, ne moramo društvo tretirati; ako u proleće ima oko 5% - treba. Opasno je tretirati pčelinja društva protiv varoe ako ne treba. Da bismo saznali koliko varoe ima u pčelinjem društvu treba uraditi sledeće: uzeti 50 do 100 mladih pčela, pčele koje ne izleću, sa rama sa leglom iz centra gnezda, staviti ih u veći stakleni sud, sipati u sud vrelu vodu sa malo deterxenta, sve to promućkati. Pčele će isplivati na površinu tečnosti a varoe će pasti na dno suda i tada se može lako izbrojati i utvrditi procenat zaraze. Ako je na 50 pčela izbrojano oko dva, na 60 oko tri a na 80 oko četiri krpelja procenat zaraženosti varoom je do 5%. Ovakvu kontrolu treba izvršiti i 2-3 dana posle tretiranja. Procenat zaraženosti se izračunava tako što se broj izbrojanih varoa sa dna staklenog suda podeli sa brojem uginulih pčela u čaši i pomnoži sa 100. Nikada se ne uzdati u procenu - koliko se varoe vidi okom na pčelama. Oksalna kiselina se u Rusiji mnogo i uspešno upotrebljavala protiv varoe pre dvadesetak godina. Onda su se pojavili preparati (Apistan, Amitraz) sa kojim se lakše (takođe uspešno) radi. Preporučuje se oksalna kiselina ali samo hemijski čista. Nikako oksalna kiselina nepoznate čistoće. Kako? Napravi se 2% rastvor čiste oksalane kiseline (dva grama čiste oksalne kiseline se rastvori u 100 grama vode). Rastvor se stavi u prskalicu (sa finim raspršivanjem) i prska se svaki ram sa pčelama, odozdo na gore. Dobro je nadimiti pčele da se one sakupe u gornjem delu rama. Ramovi sa pčelama se isprskaju sa po 1,5 do 2 ml rastvora. Ne treba ih kupati, ne treba ih mnogo kvasiti, treba ih ravnomerno isprskati. Ako se tretira pčelinje društvo sa 2-3 nastavka, onda se pčele prskaju najpre u gornjem nastavku na niže. Dobro je da ovaj posao rade dvojica: jedan vadi ram sa pčelama a drugi prska ram. Inače obavezna je zaštita od oksalne kiseline: gumene rukavice na rukama, naočare na očima, raditi napolje na pčelinjaku, niz vetar, itd. Najbolje je napraviti uređaj: čaša sa dva grama oksalne kiseline i 100 grama vode, iz koje se pod pritiskom (iz posebne boce) ubacuje u košnicu mlaz rasprašene tečnosti (rastvor oksalne kiseline). Mravlja kiselina je dobra u borbi protiv varoe, ali ona mora da bude hemijski čista, koncentrovana, nikako razblažena i sumnjivog rastvora i kvaliteta (85% do 99%). Treba obezbediti takvu kiselinu čijih 10 ml ispari za jedan dan. Ako nije čista onda će 10 ml isparavati 2-3 dana, i to nije dobra kiselina. Mravlja kiselina se upotrebljava pri temperaturi od 15 do 250C i to posle vrcanja meda i u proleće. Nikako za vreme paše, leti, jer će kiselina ući u med. Pčelinje društvo se tretira u proleće dva puta i jedanput s jeseni. Gornja leta treba da su otvorena. Upotreba mravlje kiseline; U najlon kesu stave se 2-3 kartona (20x30 cm, debljine 3-5 mm). U najlon kesu se ulije 30-50 ml koncentrovane mravlje kiseline, odozgo, da svu kiselinu upiju kartoni u kesi. Kese se, zatim, zatvore (zavare ili na drugi način). Sve se radi obavezno napolju, na vazduhu. Kod upotrebe, na kesi se s jedne strane naprave 3-5 otvora (za jača društva 5 a slabija 3) prečnika 3-4 cm i kesa se stavi na satonoše preko dve letvice, tako da otvorene rupe budu na dole. Kesa se stavlja na zadnjem delu košnice. Za 3 do 5 dana kiselina ispari. Ako se koriste bočice 30 do 50 ml, u njih se sipa kiselina do vrha i pričvrsti fitilj kojim kiselina iz bočice ulazi u košnicu i isparava. Bočica se obično pričvrsti za neki (prazan) ram. Ako se koristi poklopac za tegle, koji se stavlja odozgo na satonoše u zadnji deo košnice, i u koji se sipa oko 30 ml koncentrovane kiseline, preko poklopca se stavlja karton većeg prečnika od poklopca da pčele ne bi ulazile u poklopac sa kiselinom. Povremeno treba pomerati karton iznad poklopca, jer ga pčele propolisom zalepe. Kod upotrebe mravlje kiseline obavezna je upotreba rukavica, naočara itd. Dr Sergej Luganski preporučuje mravlju i oksalnu kiselinu u borbi protiv varoe, a mlečnu kiselinu ne preporučuje. I stalno upozorava na mere zaštite pčelara pri radu sa ovim kiselinama. U Rusiji se dosta upotrebljavaju preparati na bazi amitraza, bilo da se ubacuju raspršivanjem tečnosti između ulica, bilo isparavanjem, bilo dimljenjem. Obično se rastvorom (1 ml amitraza na 2 l vode) polivaju ulice (10 ml rastvora po jednoj ulici). Bitno je da se tim rastvorom doboro nakvase pčele u ulici. Prskanje ulica bez pčela nije racionalno. Može se preparat sa amitrazom nanositi na papirić (po dve kapi) i dimljenjem (sagorevanjem papirića) tretirati pčele. Za AMITRAZ kažu da je kancerogen, ali do danas niko to nije potvrdio. Kod upotrebe amitraza leta su otvorena. U Rusiji se najviše koristi APISTAN. On je veoma uspešan ali i skup. To su plastične trake na koje se nanosi KLARTAN posebnom tehnologijom. Mnogi su pokušavali da nanose KLARTAN (Fluvalinat) na razne trake (drvene i sl.) ali to nije ni izdaleka ono što je Apistan, i to je mnogima nanelo velike štete. APISTAN se upotrebljava po uputstvu proizvođača. APITOL je jedno vreme bio u upotrebi u Rusiji. Danas se ne upotrebljava. Dr Luganski o Apitolu nema ni jednu pozitivnu preporuku. Za KAS-81, Dr Luganski kaže da je to dobar preparat za stimulisanje razvoja pčelinjeg društva i ništa više od toga. Taj preparat nije opasan, ali nije ni efikasan protiv varoe. Možda obara do 30% varoe. 2003. godina VAROA Posle duzeg vremena javljam se pitanjem: DA LI JE NEKO OD CLANOVA GRUPE NESTO CUO O UNISTAVANJU VAROE U PCELINJIM DRUSTAVIMA POMOCU ELEKTRONIKE? Informaciju sam dobio od Dobrivoja-Doce Radovanovica, pcelara iz Vranica. On je do tog podatka dosao na predavanju koje je odrzano u Beogradu (subota, 22. 02. 03. sala Veselin Maslesa), a isti je lansiran navodno od firme MATISAN iz Sapca. Prema toj varijanti elektronski uredaj se montira u jedan ram i postavi u kosnicu. Verovatno on stvara radio talase odredjene frekvencije koji stupaju u rezonansu sa nekim unutrasnjim talasima od zivotnog znacaja za varou i tako je unistava. (Nesto poput elektronskog rasterivaca komaraca). Sve je navodno provereno i vec ima rezultate u Americi. Navodno na nekom sajtu na internetu postoje detaljna uputstva za izradu takvog uredaja. Vest je neproverena i po mom misljenju u domenu fantastike, ali ko zna sve je moguce! Ako neko sa grupe o tome nesto zna bilo bi jako interesantno o tome razmeniti misljenja. U Politikinom dodatku sam citao pre 1-2 godine o nekom nasem inovatoru koji je patentirao slican uredjaj, dakle radio talasi odredjene frekvencije. Primena je mnogo sira, izmedju ostalog u vocnjacima za unistavanje raznih gamadi umesto pesticida. Stvar je u svakom slucaju vrlo zanimljiva. Ne mogu se setiti imena autora ni tacnog naziva tog "sokochala". Prilikom zakasnelog pregleda drustva zatekao sam praznu kosnicu. Zasto to pcele cine - da li to mozda neki vid prirodnog odbrambenog mehanizma? Mislim da je to. One napustaju kosnicu i kod drugih bolesti a ne samo kod varoe. Ako je drustvo previse napadnuto varoom pcele u jesen napustaju kosnicu i u njoj ostaje matica sa stotinak pcela. Ako je drustvo umereno napadnuto pcele preko zime stradaju od bolesti koje se prenose putem varoe.Te bolesti se razvijaju uz druge ne povoljne uslove (vlagu, losu hranu...). Pcela koja na sebi ima varou koje je kasnije napusti je obogaljena i mnogo krace zivi tako da ne moze da prezivi zimu. U svetu postoje osnove sa manjim celijama ali toga jos nema kod nas. Iz takvih ramova se legu pcele koje varoa skoro i ne napada. One su manje pa se misli da one nisu efikasne u medobranju kao pcele koje se legu iz normalnih celija i koje su vece. Prirodna drustva uspesno opstaju zahvaljujuci tome sto se u istim satovima legu generacije pcela pa se vremenom celije smanje na tih 4.9mm jer svaka izlegnuta pcela ostavlja kokon u celiji i tako je smanjuje. Posto se, kada se govori o zastiti pcela od varoe, u zadnjih par godina, potencira rezistentnost na fluvalinat, ove jeseni sam se odlucio na Mitak. Daleko od toga da je bezazlen, ali nesto se mora. Poceo sam sa tretiranjem odmah po skidanju polunastavaka, tako da sam u Pecenjevcu juce tretirao cetvrti put, a u Brestovcu i Dobroj Vodi planiram danas posle podne, po drugi put jer sam polunastavke skinuo pre deset dana. Mogu reci da je situacija dosta sarena. Interesantno je da sam kod dva drustva, od tridesetak, imao na fioci preko tri stotine opalih varoa, prilikom cetvrtog tretiranja, i da je priblizan broj bio i prilikom prethodnih tretiranja, dok su ostala drustva bila u granicama normale od dve do deset otpale jedinke. Tretiranje sam vrsio u jutarnjim casovima a kontrolu posle pet do sest casova. Posle tog termina mravi ociste fioku, tako da kontrola nije merodavna. Citao sam nekoliko puta, o odvaru od ljute paprike , alternativnom sredstvu za borbu protiv varoe, pa posto toga ima dosta u Leskovcu { mislim na ljute papricice}, ako je neko imao licnog iskustva sa tim, molio bih da kaze nesto o tome. Ne znam kakvi su efekti tretiranja pcela ljutom papricicom, znam samo da sam se susretao sa nekim tekstovima koji su afirmativno govorili o ovoj biljci. Ono sto sam hteo da kazem je da sam pcele svom pcelinjaku poceo da tretiram ovog vikenda ("Heomovar") i da ima u proseku oko 50 otpalih jedinki. Ja sam tretiranja vrsio u ranim predvecernjim satima (oko 19 h) pri spoljasnjoj temperaturi od 14 stepeni C), a kontrolu u ranim jutarnjim (oko 6h). Sredinom jula mjeseca tretirajući pčele protiv varoe ( ja KAS- om, a moj rođak stapićima), zaključili smo da su potpuno čiste tj. da su tropske temperature ( bilo je i do 40°C) vjerovatno pogubno djelovale na varou. Da li sada pred zimu treba ponoviti tretman i sa cime? Ja se razmisljam izmedju Apitola i Apihema. (U jednoj brosuri sam naisao na podatak da su pcelari u Baru istovremenim tretmanom Apihemom potpuno unistili varou. Mozda neko sa grupe iz Bara vise zna o tome.) Verovatno ce ti i neko drugi odgovoriti. Ako ne, ja ti preporucujem da tretiras. Cime? Vidi, sam isprobaj, ali ako do sada varoa nije padala ne znaci da je nema. Juce sam cuo od jednog kolege da mu je za poslednjih desetak dana stradalo 7 drustava od toga 2 vrlo jaka, sa ocenom 5+ (ocene od 1-5). Imao je i neko trovanje (krastavcici?) sto ga je prvo navelo na pogresan trag. Stavio je stapice sa fluvalinatom koje privatno pravi neki covek ovde i koji su mu prosle godine davali dobre rezultate. Sada je od njih malo varoe palo, a kada je upotrebio Amitraz, palo je puno i video je kako je pravo stanje, samo nazalost kasno. Pre neki dan svratio mi je jedan pcelar iz Bavanista, ko je selio u okolinu Kovina na suncokret zna gde je to, ima dvadeset drustava na jednom mestu i jos toliko kod kuce. Tretirao je MK, sve po uputstvu i kako treba, kiselinu je kupio u Bgd u Maji, i s obzirom da ima zicane podnjace, nasao je otpalu JEDNU varou. Bio je u pocetku srecan, ali kako je rodom Vranjanac, ipak je bio sumnjicav. Ponovio je tretman amitrazom, dimljenjem i u tacni ih je bilo jako mnogo. S obzirom da se petljao sa MK i onolikim merama zastite, i rukavice i maska, resio je, kaze, da na Tasu kupi floreto i da radi amitrazom. Drugi pcelar, iz Gaja, poznat po tome sto radi sa AZ kosnicama sa ramom 30x40 cm, jako je zadovoljan zastitim od varoe: on primenjuje svaki put drugi preparat - koristio je: apihelt( fluvalinat), varozan(norpiritraktakrinatrin), superstrips i varolik(amitraz) – trgovacki nazivi su prema proizvodjacu Apivet NSad, pogon Ljukovo. Za jednu sezonu on cak ni ne stigne da izredja sve preparate, posto amitrazom i prska i dimi. Prica treca: na oglednom pcelinjaku (veterinarski) u varoom napadnuto drustvo stavljen je ram sa izgradjenim sacem koje je bilo u kosnici iz koje skoro da nisu ni vadjeni stapici tj. jako dugo su drzani. Na podnjaci je pronadjeno mnostvo varoa koje su otpale. Preparat je delovao kao rezidua iz voska - kakav li je tek bio med iz takvog saca. Dobar je primer i sa stanovista komunikacije na engleskom na grupi, o cemu sam ranije govorio. Da bi se sto veci broj pcelara mogao eventualno ukljuciti, pokusacu da prevedem deo teksta: Krpelj Varoa je prvi put otkriven u Granadi 1994. i u pocetku je napravio pustos medju pcelinjim drustvima, kako odgajanim, tako i divljim, posebno sto se tice vezi virusa koje prenose zglavkari. (to mi nije najasnije, predpostavljam da se naglasava da su virusi napravili posebno veliku stetu) Ipak, posle nekoliko godina, populacija pcela koja je prezivela izgleda da se prilagodila na to i pocetni katastrofalni efekti napada nisu se nikada vise desavali, posebno u kosnicama koje su bile na niskim, suvljim oblastima. Mi sprovodimo lecenje koriscenjem organskih etarskih ulja sa izvanrednim rezultatima, ali posle pet ili sest godina niko se vise ne brine mnogo zbog varoe, iako je ona prisutna na ostrvu. Do sada, afrikanizovane pcele nisu dospele u Granadu, ali egzistiraju na nekim ostrvima u regionu. Moj komentar nije nista posebno, a nisam bas ni u nekoj ozbiljnijoj meri ni upoznat sa stanjem u svetu sa varoom, jos ne stizem u to da zagazim (dok stignem mozda varoe vise i nece biti :) ). Mozda ce jos neko komentarisati. Sto se tice uticaja vlage, znamo da varoe vise ima na vlaznim mestima, sto se slaze sa ovim iz teksta. Sta je drugo moglo presudno da utice, izvesna izolovanost, soj pcela, koriscenje etarskih ulja, strategija borbe protiv varoe, ne znam. Nije iskljuceno ni da je eventualna jako dobra stategija znacajnije pomogla. Ili su pcele u prvi mah toliko stradale da je selekcija izdvojila najotpornije? Jer, lecenjem se stite i one otpornije i one koje to nisu a kada se pusti, ostaju samo otpornije pcele. Dobro bi radi potpunijeg komentara bilo jos nesto saznati o pcelarstvu u Granadi. Važimo za (naj)aktivnije društvo u CG, ovo je treća godina-sezona kako je Apichem prisutan kod nas. Jedna smo od retkih opština koja nije imala gubitaka društava od varoe. Zagovornik sam teritorijalne zaštite i uz veliki trud smo uspeli da tretmanom Apichemom obuhvatimo skoro sve pčelinjake. Nastojimo da se približimo organskim principima pčelarstva te smo ove godine iza vrcanja krenuli sa upotrebom Mkiseline /čemu su prethodila dva predavanja vezana za isto/. Nezgodno je samo što varoe nema /:-)) / još uvek, pa svakom sugerišem pre tretmana, proveru stanja nekom od metoda određivanja stepena infestacije varoom npr. zadimljvanjem (amitraz) par društava. Znaš da 'lekovi' na bazi fluvalinata i amitraza ostavljaju rezidue i da je EU potpisala dokument po kome se ta sredstva od 1.Avgusta2004-e ne smeju ni koristiti ni proizvoditi u zemljama članicama EU. Naša budućnost zavisi od nas samih. Apichem jeste hemikalija ali ona se ne odlaže ni u vosku ni u medu /sistemik/ a ima efikasnost do 99% ako se primeni u Zimskom tretiranju. Mislim da je tvoja opaska o uticaju temperature potpuno na mestu i pokazuje da iako 'mlad' pčelar promišljaš na pčelarski način. Prica u tri slike je zaista poucna, ali bi mogla da izazove pogresne zakljucke da je MK nedelotvorna, sto nikako nije tacno jer je ja primenjujem vec vise godina i zadoljan sam ucinkom. Pre bih rekao da je problem u koncentraciji, nacinu aplikacije, temperature okoline i jos puno faktora. U knjizi J. Kantara "Sa zdravim pcelama u XXI vek" ima o MK i nacina aplikacije, a glavna poenta te knjige je da u Evropi, nema mesta svim ovim preparatima iz druge slike, sto je kao zakljucak u trecoj slici jasno potvrdjeno. Borba sa varoom mora da bude kompleksna preko cele godine kako bi upotreba stetnih otrova koji ostavljaju rezidue u vosku i medu bila sto manja, mada nama uvek ponestaje vreme, pa jednostavnije je upotrebiti otrove, ali jos koliko ce se to tolerisati? Posto je par poruka na grupi makar delimicno ukazivalo na to da mravlja kiselina moze biti, ili je neefikasna, moram da kazem par reci. Tacno je da mravlja kiselina MOZE BITI neefikasna. To se dogadja kod loseg nacina upotrebe, LOSE KISELINE NEODGOVARAJUCE KONCENTRACIJE, nepovoljnih uslova najrazlicitijih vrsta i slicno. Medjutim, vise je nego tacno da ona ima niz prednosti i da moze biti jako efikasna. Iako je skoro u casopisu Pcelar objavljeno da nije dokazano da mravlja kiselina ubija varou u zatvorenom leglu, moram da kazem da je to glupost, jer jednostavno nije istina! To je velika prednost MK. I ima naucnih radova gde jasno pise o ovoj osobini MK, ali ih neki ocigledno nisu procitali, i vode negativnu kampanju, sto ne samo da je nedopustivo, vec je i sramota i bruka, ako se vec zalazemo za nesto napredno i za zdrav med Lecenje VAROOZE pcela. Imam instrukciju Varolika za dimljenje samogorivog listica. To je u redu sve razumem. Ali donji red ovako pise. I nikako nije mi jasno: Prilikom sagorevanja listica leto kosnice se ne zatvara nego se suzava za sat??? Molim neko da mi objasni na jednostavni nacin (suzava za sat) Mislim da se radi o vremenskom suzavanju leta, tokom 1 casa (sata) da bude suzeno da bi pcele teze ventilirale dim. Znaci suzi leto i neka tako ostane 1 sat posle paljenja listica. Pratim jos poneku diskusionu grupu na internetu i pronasao sam pcelara Dennisa iz USA koji tvrdi da se sa Varroom bori isključivo sećerom i to onim u prahu. Čovjek je smislio varroa blaster ili u vrlo slobodnom prijevodu top za varou. U principu to je boca od omeksivaca za rublje na cijem se vrhu probuse iglom rupice i stavi zenska carapa te se napuni secerom i onda ispuhivanjem izbacuje secer na odredjen nacin po pcelama. Procedura je opisana na www.geocities.com/usbwrangler/blas.htm sa detaljnim fotografijama postupka. Ocito je da postoje neka ogranicenja, koja se i spominju (utjecaj vjetra, radno intezivno), ali i dosta prednosti (ekoloski aspekti, neopasnost za pcelara – cak i ukusno, jeftino, moze se provesti i u pasnom razdoblju). Jučer sam kupio sećer i probat ću na nekoliko kosnica, no ako je netko od Vas vec probao JAVITE. Surfajući dalje naisao sam na članke pod naslovom using powdered sugar to detect varroa ili koristenje sećera u prahu za utvrdjivanje razine napada varroe. Proces sa fotkama se nalazi na http://entomology.unl.edu/beekpg/tidings/btid2000/btdjan00.htm ili www.mainebee.com/articles/March.php. Ukratko uzmu se konzerva koja se otklopi, na poklopac joj se ugradi zicana mrezica (poput onih na zic.podnicama) koja propusta varrou, ali ne i pcelu. Uzmu se 200-300 pcela ubace u konzervu, zatim se pospu sa šecerom (cca 1 veća kasika). Ostavi se tako 10-ak minuta i nakon toga okrene se konzerva i istrese se sećer sa varoama na papir. Sa finijom mrezom odvoji se sećer od jedinki varoe i to je to. Kazu da se odvoji 70-90% grinja sa pčela I to se uzme u obzir kod izracunavanja postotka invadiranosti pčelinjeg drustva. Naravno da se sve mora raditi kad nema legla kad su varoe samo na pcelema. Uz sve da ovaj postupak odlično radi u tzv. laboratorijskim uvjetima dok se primjena sećera direktno na pčele u kosnici (vidi br.1) nije pokazala dobrom. Uglavnom, pcele ostaju zive Da obavestim clanove grupe da se sve vise radi na upotrebi secera u prahu protiv varoe. Na kongresu u Sloveniji je jedan naucnik iz Finske kontaktirao mr Jevrosimu Stevanovic sa Veterinarskog fakulteta u Beogradu, i dogovorili su izvrsnu saradnju. On je u Finskoj radio na primeni secernog praha protiv varoe, ali zeli da se to isproba i na nasim pcelama i u nasim uslovima. Prosle godine na Tasu, na standu pcelara ...... video sam neku staru predratnu pozutelu knjigu bez korica, svu raskupusanu. Zamolio sam kao urednik BP da mi kolega posalje clanak o toj knjizi (autor, naslov, izdanje... ). Nazalost clanak nikada nije stigao. Podatke o pcelaru predao sam novom uredniku. Sta je meni bilo interesantno u toj knjizi: U poglavlju o bolestima, predratni autor je opisao neku grinju koja bi mogla da odgovara varoi. On je nije ubrajao u velike stetocine. Ja sam se upitao da li je varoa "uvezena" sredinom sedamdesetih, ili je mozda postojala kod nas od ranije. Poznato je da su ekoloski poremecaju u novije vreme poremetili mnoge prirodne tokove. Prirodna ravnoteza je narusena, klima se menja, neki zivotni oblici (uglavnom korisni) nestaju ili su ugrozeni, dok su se drugi (pretezno stetni) namnozili i jos gore mutirali (bakterije, virusi, prioni- sacuvaj nas Boze) do fatalno ozbiljnih razmera. Da li je neko nasao neki slican opis koji bi vodio na pomisao da varoa nije gost kod nas? Da napomenem da je varoa otkrivena 1906 na dalekom istoku, ali to jos uvek ne znaci da nije postojala i na drugim prostorima. Sto se tice pcelinjih bolesti, ocigledna je korelacija navale bolesti i "tehnoloskog progresa". U krajnjoj liniji lecenje prirode ce doprineti i lecenju pcela, i ne samo njih. Do tada odolevacemo i boricemo se kako znamo i umemo, dok se ne pojavi neki "NAD tehnoloski progres" koji ce pomiriti potrebe civilizacije i potrebe prirode. Ja vec 12 god. ne tretiram pcele ali nicim, kao u prirodi, varou ne drzim pod kontrolom, jer kako bi bez ikakvog tretiranja, pa cak ni bioloskom borbom, koju smatram dobrom metodom, ali da sam u Rumuniji bilo bi isplativo da larve prodam za proizvodnju APILARINILA ovako meni je zao da trutovske larve dajem pilicima, mada pilici strasno napreduju, a zatim ti odrasli pilici kao kokoske zive mnogo duze i zdrave su netreba im nista od preventive. Pre petnaestak godina poslusao sam savet Pr.Dr. Jovana Kulincevica i pokusao sam da odabiram matice koje prestaju rano ujesen da polazu jaja, i to je jedna od borbi protiv varoe. Kada su u pitanju bolesti odraslih pcela i legla tu sam postigao ogromne rezultate ali Vi ste navalili na varou i samo se tu polemise, moje pcele nikada nisu imale nozemu, ja neznam za taj problem, krecno leglo sam imao kao i svi a prosle godine to jest ove samo na jedno drustvo, i do jesenas mislim na ranu jesen ocistile su krecno leglo usle u zimu danas sam kontrolisao sa mnogo vise pcela nego sto sam ocekivao, a bez zamene matice bez ikakvih tzv. lekova a matica stara 4 god. MRAVLJA KISELINA Mi smo nabavili sad MK-u da bi krenuli sa 'cistim' sredstvima protiv varoe. Medutim i povrh predavanja, uputstva na isparivacu sa kartoncicima, clanku u Pcelaru i raznovrsnim preporukama onih koji je nisu probali, ne znam koji je metod ispravan (!). Evo zasto, na predavanju se svelo da svako prema velicini kosnice, spoljasnjoj temperaturi i jacini MK-e upotrebi 20-25 ml po drustvu. Na uputstvu plasticnog isparivaca koji se reklamira u pcelaru stoji 120 ml ako je 60%, 90 ml ako je 80% i uzi karton ako je preko 25*C i siri ako je manje od 25*C stim sto se sugerise septembar-oktobar za aplikaciju (?). Mnogi isterali pcele iz kosnica nestrucnim rukovanjem /sam Vinc je izgubio neka drustva/ ostajem na raskrsnici bez oznake koji je put-metod ispravan. Na samoj flasi 85% MK-e za pcelare stoji 15 ml (?) po drustvu, a ne kaze nista o spoljasnjoj temperaturi ili o nacinu dodavanja tih 15 ml, je li to neko isprobao? Cuo sam da je neko drustvo u okolini Bgd-a masovno koristilo MK-u / mozda Lazarevac/ pa ako neko zna njihova prakticna iskustva bilo bi dobro da nam ih saopsti. Kako sam ja zagovornik upotrebe MK-e /dok ima legla/ osecam odgovornost prema clanovima svog udruzenja i zele bih da im saopstim ono sto je provereno. Posebno mi je vazno jer je ovde temperatura stalno oko 30-35*C . Slovenci u svojoj "Doktrini" ne preporucaju primjenu sok terapije, vec samo dugotrajno ishlapljivanje, razlog je sto je autor osmislio ishlapljivac koji ne bi trebao biti osjetljiv na temperaturu. Medjutim praksa je pokazala suprotno, ishlapljivac je ipak osjetljiv i za sada dok su temperature ovako visoke nije preporucljivo upotrebljavati ga jer ishlapi previse kiseline i onda dobijete "rojeve". Za sada je ipak bolje rjesenje sok terapija. Neki kazu dva ml po ulici, ja sam to prvi puta izveo jucer, az kosnice, stavio sam 12 ml po kosnici iako mi je proizvodac ishlapljivaca preporucio 10, ali pcelari kazu da je optimum oko 15 ml. Znaci, sok terapija: na viledu koju stavite ili na podnicu ili u mediste nakapate dozu mk (ja sam 12 ml) i nema bojazni, vise od toga ne moze ishlapiti. Najbolje je to napraviti u vecernjim satima i nakon 24 sata izvadite vileda krpu. Promatrajte pcele minimalno pola sata nakon umetanja, ako izlaze u velikom broju na leto, otvorite vrata. Kod mene je reakcija bila blaga uznemirenenost (setkanje po letu i povlacenje u kosnicu), danas provjerio otpad varoe. MK oshladite na +4, tako cete najlakse raditi s njom i dobro se zastitite, masku na lice, naocale i gumene rukavice+kanta vode u pripremi za svaki slucaj . Sto se tice dugotrajnog ishlapljivanja, pricekajte da temperature padnu na 25 (dnevne). Moja iskustva sa MK odnose se na nastavljacu, (nestandardna kosnica, okviri velicine AZ no sanduci slozeni po prinicpu nastavljace). Sluzim se sok terapijom, vileda krpa iznad satonosa (zbog jednostavnosti primjene). Koncentracija: obavezno 60-65%, nikako veca (preporuka Njemaca) zbog moguceg gubitaka matica. Doza: 2 ml po okupiranom okviru pcela (primjena kiseline iznad satonosa), a 3 ml po okupiranom okviru pcela (primjena kiseline ispod okvira) – Njemacka preporuka. Svicarci dozu odredjuju prema volumenu nastavka, i za jedan nastavak uzimaju 20 ml (60 % kiselina ako se primjenjuje iznad satonosa, 85 % kiselina ako se primjenjuje ispod okvira). Meni je logicnija preporuka nemaca u dozi po okupiranom oviru. Broj tretmana: 3-4 Razmak izmedju tretmana: nije fiksan, moze biti od 4 - 7 dana. Kiselinu obavezno ohladiti prije primjene (u frizeru). Posto je primjena kiseline na pcelinjaku opasna zbog mogucnosti proljevanja pametno je vileda krpe sloziti kod kuce, staviti ih u najlon i u skrinju. Gotove krpe samo stavljate na satonose. Iznad vileda krpe staviti najlon, kako se ne bi gubilo isparavanje. Vileda krpu ne stavljam direktno na satonose, vec ispod krova imam okvir sa napetom plasticnom mrezom (za komarce) i kiselinu stavljam na tu mrezu, tako da nemam direktan dodir sa pcelama, i radim bez dima. Vrijeme tretmana: Tretman navecer kada su pcele u kosnici. (njemacka preporuka). Indikatori krive primjene: ako je koncentracija kiseline prevelika ili ispravanje prenaglo (pretopla kiselina) pcele izlaze iz kosnice. Ukoliko ste pravilno primjenili kiselinu, pcele nece izlaziti iz kosnice. Za vrijeme tretmana varoe padaju na testni ulozak, neke mrtve neke omamljene, zato obavezno imati sistem uloska u kome pcele nemaju kontakt sa testnim limom (kartonom). 4 dana poslije zadnjeg tretmana pratiti prirodni pad varoe u trajanju 2 tjedna, i ako opada vise od 1 varoe na dan potrebno je tretirati pcele sa oksalnom kielinom (svicarska preporuka). Mjere zastite: U radu sa MK treba biti pazljiv, smiren i oprezan. Uvijek imati uz sebe otvorenu posudu sa vodom. Plasticne rukavice su neophodne, dobre su i kucne (one deblje) uz uvjet da ako dodjete u dodir sa kiselinom da rukavice isperete u posudi sa vodom (naravno bez skidanja). Ispitivanja sa MK 15% otopine, u kolicini 3 i ispod okvira u trajanju 4 tjedna su se pokazala vrlo dobra. Za tu primjenu je potrebno imati podnicu dizajniranu tako da moze prihvatiti posude sa kiselinom. Ova primjena je jeftinija i manje opasna. No podnica mora biti prilagodjena... Nov trosak koji se svakako isplati. Sto se tice nacina rastvaranja, sipa se iskljucivo kiselina u vodu a ne suprotno. Evo dela teksta iz "Panorame iz sveta" br. 7 sa sajta koji uredjujem www.pcela.co.yu koji se odnosi na te podnjace i nacin tretiranja. Prema informacijama sa hrvatske diskusione grupe, na Poljoprivrednom fakultetu u Osjeku razrađena je konstrukcija žičane podnjače pogodne za tretman mravljom kiselinom. Zanimljivo je da je tretiranje vršeno 15% mravljom kiselinom, u količini od 3 litara po košnici, koja je isparavala sa cele površine posude ispod mreže tokom 28 dana. Navodi se da je rađeno po normama EU i da je efikasnost iznosila čak 95%. Na kraju tretiranja, količina legla u tretiranim košnicama se smanjila za 30-40% u odnosu na netretirane, ali se već za desetak dana stanje legla u izjednačilo. Gubici matica nisu zabeleženi. Podnjača je napravljena u saradnji sa Agronomskim fakultetom i dve privatne firme, kao deo tehnološkog projekta ministarstva nauke. Radi se o resetki s tzv.antivaroznom mrezom, predstavljenoj kao jedna od osnova ekoloskog pcelarenja. Ima li tko nacrt izrade ili bar okvirne upute za izradu - mozda cak i link na neku od stranica na internetu? Idi na www.google.com i ukucaj open mesh floor ili screened bottom board i nacices dosta podataka a verovatno i planova. Ja sam, kao i vi, pretpostavljam imao velike strahove vezane uz MK, proucavao sam literatutu oko pola godine i stvarno brdo toga procitao, ali sve do zadnjeg nisam bio siguran da znam sto radim. A sve je to zato sto nisam imao nikoga tko bi mi to prakticno pokazao. Dosta su mi pomogli pcelari iz slo. grupa Cebelarji i Cebelar. Prema njihovoj "Doktrini" preporucuje se iskljucivo dugotrajno ishlapljivanje i to dva puta jednom nakon zadnjeg vrcanja, otprilike sada i drugo napon zimske prihrane, pocetkom rujna. Sok terapija tj. kratkotrajno ishlapljivanje se ne preporucuje, ali svi pcelari to rade. Sok terapija ne djeluje na pcele u zatvorenom leglu i to je problem, ali sok terapiju provodite nekoliko puta u razmacima min. tri dana. Literatura kaze da nakon 3-4 tretiranja pcele bi trebale biti ociscene, sto je i logicno jer ste zatvorili, vise manje, ciklus razvoja pcele, 21 dan. Sok terapija je dobra jer neovisno o temperaturi ishlapi max. onoliko kiseline koliko ste stavili znaci nema bojazni da ce vam na 40 stupnjeva ishlapiti pola dcl. Nakon nekoliko sok terapija u rujnu nakon prihrane primijenite ishlapljivace. Kod sok terapije, ako su temperature visoke, a ja to uvijek tako radim, stavite predvecer, oko sat vremena prije smracenja MK u kosnice. Promatrajte pcele, ako bjeze masovno van, vadite krpu, ali ako ste stavili pravu dozu nece biti problema. Jos jedna stvar, prije primjene stavite MK nekoliko sati u frizider (i pazite da ju netko ne popije) jer se sa hladnom puno lakse radi, a i sok je manji jer pocinje pomalo ishlapljivati. Obavezno se zastitite, masku na lice, naocale, rukavice, pripremite za svaki slucaj kantu sa vodom, a na kraju sve sto je bilo u doticaju s MK isperite u vodi. Ja usprkos preporukama "Doktrine radim" prema preporukama Medje, proizvodaca ishlapljivaca, koji kaze da se ishlapljivaci (njegovi) mogu primjenjivati do 25 stupnjeva, max. 30. Ali autor "Doktrine" konstruirao je ishlapljivac na koji ne utjece temperatura, tako bar on tvrdi, ali pcelari ga tek testiraju tako jos nije sigurno, a mislim da nije ni realno. Ako rezultati dokazu tu tvrdnju, onda cu iduce godine napraviti dva puta dugotrajno ishlapljivanje, sto je u svakom slucaju bolje, a ako ne onda opet ovako: sok terapije, a rujan dugotrajno. Kiselina koja se preporuca i koju pcelari ovdje i u Slo koriste je 85%. Nakon dvije sok terapije s leglom je sve u redu, ali neki izvori navode da nakon pet dana pri dugotrajnom ishlapljivanju stare matice prestaju zalijegati na neko vrijeme, tako da se preporuca malo stati pa ponovno nastaviti, nisam provjerio to, ali mislim da se toga necu drzati. Sto se tice otpadanja, ono je prilicno, prema Medji sam trebao u AZ staviti 10 ml, ali pcelari preporucuju 15. Pri 10 su slabo otpadale, sada je to bolje. "Bez obzira na metod primene mravlje kiseline, treba ocekivati odredjeni gubitak pcela, legla, ali i matica. Uz to, nijedan institut za pcelarstvo u svetu ne moze da Vam garantuje efikasnost bilo kog metoda. Efikasnost zavisi od velikog broja faktora (kvalitet mravlje kiseline, nacin upotrebe, kvalitet i tip kosnica, provetrenost pcelinjaka, broj otvora na kosnici, spoljna temperatura, jacina drustva, kolicina legla)." Prema tome, ostecenja i zastoja u leglu MORA BITI, a u kom obimu zavisi od pomenutih faktora. U svakom slucaju, steta je manja od koristi, ako se kiselina primeni u julu, pre pocetka polaganja jaja za zimske pcele. Kupio sam isparivace i postavio mravlju kiselinu. Na postavljenim sakupljacima nije bilo opale varoe, posle nekoliko dana sam istretirao mitacom i palo je previse. Nesto sa kiselinom nije u redu, a to su mi juce u valjevu rekli i drugi pcelari. Da nije u pitanju kiselina? Gde ste je nabavili? Da li je upotrebljeni procenat odgovarajuci (prema uputstvima koje su Nemacki strucnjaci iz pcelarskih instituta dali u knjizi objavljenoj kod nas: Pcelarenje za buducnost)? U Nisu se prodaje na vise mesta odlicna kiselina, koja odgovara standardu na vise mesta, ali na jednom mestu (u pcelarskoj prodavnici!) je dugo mogla da se nabavi neodgovarajuca, bez specifikacije. Proverite izvor kiseline. Preporucujem pcelarima da kiselinu kupuju samo u originalnom pakovanju od jednog litra (usudio bih se da preporucim Zorku Sabac kao proizvodjaca). Mravlju kiselinu od 85% nabavio sam u udrzenju pcelara Trstenik kod Cvetkovica gde je ostavio jedan poverljiv pcelar iz Trstenika a upotrebio sam prema upustvu koje je bilo uz isparivac. Misljenja nekih ljudi sa kojima sam razgovarao u Sloveniji da se verovatno radi o velikim temperaturama koje su uticale na naglo isparavanje kiseline sto mi cudnu. Inace u mnogim isparvacima pcele su pokusale ili zatvarale rupe za isparavanje propolisom Uzgred proveo sam sok terapiju, upravo provodim kontrolu uspjesnosti (prirodnog otpada varoe). Napravio sam u prvom tretiranju gresku, jer sam krpu dodao ujutro - dan je bio iznad 35 C i ostao bez 3 matice. Ponovio tretiranja te pritom dodavao krpe predvecer i sve bilo OK Tri godine koristim oksalnu kiselinu (OK) u zimskom tretmanu, a ove godine sam počeo s mravljom (MK) i mliječnom kiselinom (MLK) u ljetno-jesenskom periodu. S obzirom da nemam isparivače (još) pa MK primjenjujem kao sok terapiju. MLK primjenjujem samo na nukleusima jer je manje okvira za prespricati, ali se takodjer pokazala odlicnom. U usporedbi sa sintetskim lijekom (Amitraz) na kontrolnim košnicama nisam primjetio znacajne razlike, ali kako je i Robert rekao, slijedece godine cu vidjeti rezultate ovakvog lijecenja. Borise, bs05 kosta 1800 sit- ako uzmete 1 kom, ako uzmete vise od 10 kom tada je cijena 1500 sit- oko 52 kune. Ja sam jako zadovoljan, danas ujutro je bilo u kosnici oko 7 stupnjeva, a po danu oko 13, za 10 sati je isparilo oko 10 ml, znaci min kolicina je bez obzira na hladnocu isparila. Unutra ide 85% MK. Otvorio sam jednu kosnicu, pcele su vrlo mirne, a no podnici nema mrtvih pcela, za sada radi bez problema. Najveca prednost je sto ne morate otvarati kosnicu kada provjeravate ishlapljenu kolicinu MK. U subotu idem po novi digitalac pa cu vam ga slikati, ako ga jos niste vidjeli, ali imate ga i na Plutovom siteu. Moja iskustva sa MK su ove godine bila : 1. Visoka ucinkovitost sok terapije (prosjecan otpad varoe (aritm.sredina) je u 1.tretmanu (15.08) bila 47, 2 (21.08.).=76, 3. (29.08.)=29 varoa). Imam podnice s mrezom, vlastite proizvodnje s ladicom i umetnim kartonom. 2. Radno intezivan proces i u mom planu od 35 kosnica nagodinu, ne vidim vise ovaj nacin primjene. Planiram otici do prof.Puskadije na Poljoprivrednom faksu ovdje u Osijeku za tocne informacije o njihovoj terapiji s MK u kolicini od 3 litre u podnici. 3. Gubitak matica u prvom tretmanu na 17 kocnica bio 3 kom, drugi 0 komada, treci tretman 1 matica. Ovo objasnjavam donekle greskom koju sam napravio pri prvom tretmanu kada sam dodao krpu na satonosu prijepodne (dan je bio 37Cel) tu vecer sam imao sto i vidjeti-vecina pcela van kosnica u ogromnim bradama. Zato dodavati krpe predvecer i pratiti stanje. 4. Zastoj zalijeganja izrazit na svim kosnicama, osim zanimljivo na onima s novim maticama (3kom) koje sam dodao posto su mi u 1.tretmanu uginule. Nakon treceg tretmana mladog LEGLA VISE NEMAM na 9 od 17 kosnica. Kod jednog drustva koje ima 7-8 ramova sa leglom, primetio sam da pcele nesto sklupcuju i pomislio sam da je neka pcela tudjica, pa sam produzio sa postavljanjem kartona MK. Posle jednog sata sam primetio ispred pletaljke gomilu koja se i dalje nije rasturala. Dimom sam rasterao pcele i u sredini je bila matica koja je odsetala u kosnici. Ima li neko ideju sta bi ovo znacilo. Narednih dana cu svakako pratiti situaciju, ali me ovo zaista iznenadilo. Meni se nesto slicno desilo prosle godine. Hteo sam da proizvedem matice pa sam u jedno drustvo ubacio satnu osnovu. Predhodno sam drustvo blokirao sa poklopljenim leglom iz ostalih drustava. Kada je doslo vreme da se ram izvadi i izreze u polukrug, po Marfijevom zakonu, matica je bila na njemu. Uz malo muke i gurkanja matica je presla na drugi ram. Prilikom pakovanja preostalih ramova primetio sam na podnjaci nekakvo sklupcavanje ali tome nisam posvetio paznju jer sam pomislio da je mozda u pitanju osa a i zurio sam da se larve ne bi ohladile. Prilikom sledeceg pregleda nakon nekoliko dana imao sam sta da vidim. Prisilni maticnjaci na sve strane. Ispostavilo se je da su pcele sklupcale maticu jer se je ona nakon prelaska sa rama uzbudila i pocela ubrzano kretanje po kosnici. Mozda i MK uzbudjuje pcele i maticu pa se zbog toga sve to dogodilo. OKSALNA KISELINA Sigurno nekog interesuje lecenje oksalnom kiselinom. U jednu bakarnu cev sirine 15 mm. cev je parnog grejanja duzine 50 cm. Na sredini je obavijena drvetom radi drzanja. Na jedan kraj je zatvorena (spljostena i letovana). U drugi kraj se ubaca tri grama oksalne kiseline u granulama i stavlja jedan nastavak spljosten da moze uci u leto. Na deo gde je zatvorenen let lampom se zagreva tako da se kiselina u cevi topi i dimi gde dim izlazi na drugi kraj u kosnicu. Ovo se radi dok ide dim i to u periodu kad nema leglo.Oksalna kiselina je opasna ako se udise pa se mora pazljivo rukovati. Mozete je kupiti u skoro svim prodajnim objektima ili u nekom od magacina Vetpharma u vecim gradovima. Verovatno cete je naci i u nekim drugim firmama koje se bave distribucijom lekova. Medjutim, potrazite je i u svim objektima "Zorke" Sabac, pa i u samoj fabrici, posto je ona proizvodjac Okalne kiseline 2-hidrat. Pakovanje je od 250 grama necega sto neodoljivo lici na secer pa zbog toga oksalnu kiselinu drzite sto dalje od ukucana, pogotovo dece. Tacka topljenja kiseline je 104-106 stepeni. Raditi sa njom u rukavicama i izbegavati udisanje para. Oralno uneta opasno je vec 0.6 grama. Korozivna je, te je ne dovoditi u dodir sa metalima. Nacin tretiranja koji nam je objasnio g.Sljivic je stvarno simpatican, i pokazuje koliko smo mi pcelari inovativni i snalazljivi. Ne svidja mi se to sto je prilikom tretiranja pcelar stalno uz izvor gasova oksalne kiseline. Nekako bi tu let lampu trebalo fiksirati da greje cev sa kiselinom a da je pcelar odmaknut par metara dalje. Zamislite da treba tretirati 50 kosnica. Kada je pre 4 godine pocelo ispitivanje primene oksalne kiseline njenim zagrevanjem, osnovni pokretac je bio da se pronadje nacin njene primene pri kome ce pcelari biti potpuno zasticeni. Do tada se tretman radio nakapavanjem ili prskanjem, pri cemu je ovaj drugi bio efikasniji i manje stetan za pcele. ALI SU OBA BILI OPASNI ZA PCELARE. Nakon tri godine ispitivanja je ustanovljen treci nacin primene-zagrevanjem oksalne kiseline i zadimljavanjem kosnice koja se ostavi 15 minuta zatvorena. Oksalna iz dima se rasprostre u finom filmu po citavoj kosnici i pcelama. Varoa pada sledeceh 6 nedelja. Uspesnost kod drustava bez legla je oko 96%,a sa leglom oko 80% u zavisnosti dali se jedan nastavak LR-a (na njima je vrseno ispitivanje) tretira sa 1,4 ili do 3 grama. Naglasavam ponovo da je osnovni razlog ispitivanja ovog treceg nacina tretiranja-zagrevanjem oksalne kiseline, bio zastita pcelara prilikom tretiranja, te su ovaj nacin do sada i zakonski odobrile Austrija i Novi Zeland kao jedini nacin tretiranja. Ja licno je tretiram pomocu samotnih grejaca iz kucne proizvodnje, a izvor energije mi je akumulator. Istovremeno tretiram do 6 kosnica. Za 3 minuta 2 grama kiseline na svih 6 grejaca ispari. Rodoljube, kod nas je oksalna kiselina (OK) "na mala vrata" dosla kao "ekoloski" varocid-sistemik, prije otprilike 5 godina. Koristim je otopljenu u toploj (oko 37 C) secernoj otopini (1:1) kada nema legla. Koncentracija koju pripremam je 3%, makar se navodi da je ona (za kontinentalne krajeve) previsoka te da izaziva povecanu smrtnost pcela. S navedenom koncentracijom nisam primjetio povecane gubitke pcela - jer grubo gledajuci sve je u okviru "zimskih gubitaka". U usporedbi s perizinom nisam primjetio razlike, ali ga jos uvijek koristim kao kontrolu efikasnosti tretmana s OK. Prije 3 godine sam koristio OK u ljetnom periodu u smislu sok terapije, ali na zalost tada jos nisam imao anti-varoa podnjace pa ne mogu o tome suditi, makar sam i ove godine cuo od dosta kolega da su je tijekom ljeta primjenili 2-3 puta i da su zadovljni s efektom. Jos malo o radu s OK dodajem je spricom samo po pcelama u zauzetim ulicama i to ukupno: - 30 mL, pcela manje od 1 nastavka - 40 mL, pcela za 1 nastavak - 50 mL. pcela vise od 1 nastavka (ovo sam preuzeo iz Njemacke literature) imati strpljenja kod otapanja kristala jer to ide malo teze vazno je da otopina bude stalno topla kako bi je pcele lakse konzumirale prije nego se ponovo skupe u klupko (ipak se radi o zimskom periodu). Ako mi vrijeme dopusti, te ako procijenim da je potrebno, primjenim je (u periodu bez legla) i drugi puta, ali s 2%- tnom koncentracijom prilikom pripreme ne disati ili koristiti zastitnu masku, naocale i rukavice jer se govori da su kristali i nastali prah OK kancerogeni za covjeka?! (zato sam ekoloska gore stavio u navodnike) Na pocetku koristenja OK, kada jos struka u Hrvatskoj, ali i u svijetu nije imala cvrst stav o OK jedna inace vrlo kvalitetna trgovina pcelarskom opremom je na svojem pultu napisala OKSALNA KISELINA JE KANCEROGENA - NE PRODAJEMO JE. Za godinu ili dvije, natpis je nestao, da bi je kasnije propagirali kao odlicno varocidno sredstvo koje ne ostavlja rezidue u vosku, djeluje kao dobar sistemik i varoa do sada nije pokazala stvaranje otpornosti prema njoj, - sto se je, za sada, pokazalo kao ispravnim. 1) Odakle ti informacija da je oksalna kiselina sistemik? Po mojem shvacanju, sistemik bi (barem u pcelarstvu) bila tvar koja se ugradjuje u odredjeni dio tijela pcele, tako da varoa (u ovom slucaju) iskoristavajuci pcelu, u sebe prenese odredjeni dio aktivne tvari ili cijelu tvar ili na neki nacin modificiranu tvar, koja ce utjecati na njenu smanjenu biolosku aktivnost ili smrt. Stoga, s obzirom da se zenke varoe hrane hemolimfom odraslih pcela, a razvojni oblici varoe hemolimfom pcelinjih kukuljica, koristi se socijalno svojstvo pcela da razmjenjuju hranu medjusobno i tako razdijele dodanu tvar u sirupu vecini clanova pcelinje zajednice bilo da se radilo o Perizinu ili o OK ili nekoj trecoj tvari. To je i razlog zasto ima najvise smisla dodavati sistemik kada nema legla. U suprotnom djeluje kao svojevrsna sok terapija, t.j. ima efekat samo na odrasle pcele. U zadnjih godinu ili vise, smanjenim intenzitetom pratim dogadjaje na OK podrucju, tako da se je mozda i nesto novo pojavilo. Zanimljivo je da OK ima znatno smanjeno djelovanje ako se dodaje u vodenoj otopini, a ne u secernoj otopini. Izgleda da osim slatkoce i boljeg prenosenja medju pcelama, OK tvori svojevrstan kompleks sa molekulama secera (sahroza i/ili glukoza i/ili fruktoza), pa se bolje prenosi (resorbira) u hemolimfu pcele. 2) Odakle ti informacija da je oksalna kiselina kancerogena? Tja, nadam se da se iz mojeg opisa moze zakljuciti da i nisam "popusio" tu foru skroz, jer moje relativno sazete informacije koje imam o kancerogenim tvarima koje sam dobio na faksu (Prehrambeno-biotehnoloski fakultet, Zagreb - ovo sam zaboravio spomenuti u predstavljanu) mogu naslutiti da se moze spekulirati o tome, ali nebih duljio na ovome mjestu. Ipak, susretao sam neke tekstove o tome svojstvu OK, pa cu ih citirati kada naidjem na njih. Sada sam malkice u guzvi ... 3) Rekao si da koristis Perizin kao kontrolu. Ima li opale varoe od njega i koliko, posle tretmana oksalnom kiselinom? 0-3, a u rjetkim slucajevima 5. 4) Koliko dana posle tretiranja oksalnom kiselinom koristis kontrolu Perizinom? Dobro pitanje - obzirom da mi je radno vrijeme 07:00-15:00, kod kuce sam oko 16:00, pa uglavnom ne stignem iskoristiti prihvatljive dane preko tjedna. Stoga ciljam vikende, tako da prodje i do 14 dana, a koji puta zazimi da vise ne mogu otvarati kosnice. Ipak, cak i kada ne provedem kontrolno tretiranje, nemam problema na proljece, a ohrabruju me i drugi koji koriste nekoliko godina samo OK u zimi i nemaju problema. Nece nadam se smetati da i ja dodam svoje misljenje, mada jos nisam koristio oksalnu kiselinu. Lekovi sistemici deluju preko organizma pcele, odnosno preko hrane, pa ako pcele uzimaju topli secerni rastvor oksalne kiseline i tako ga raznose, onda je ona sistemik. Ako samo deluje spolja, onda nije. Valjda je tako? Specificnost te kiseline je da deluje na mnogo nacina, i dimljenjem i prskanjem...da se ne udubljujem u to dalje, ali sada na brzinu da bih proverio ovu svoju poruku nisam nasao o kiselini opis dejstva vec samo nacine primene. Neverovatno koliko raznih znanja i informacija je potrebno samo u pcelarstvu... Kod nas je oksalna kiselina (OK) "na mala vrata" dosla kao "ekoloski" varocid-sistemik, prije otprilike 5 godina. Koristim je otopljenu u toploj (oko 37 C) secernoj otopini (1:1) kada nema legla. Koncentracija koju pripremam je 3%, makar se navodi da je ona (za kontinentalne krajeve) previsoka te da izaziva povecanu smrtnost pcela. Mozda je ovo smesno pitanje, ali koliko kiseline u kristalu je potrebno sipati u 1l sirupa 1:1 da bi se dobio 3% rastvor? Litar ovog sirupa ima oko 1.5kg, pa je po mojim proracunima to 46,4 grama. Mislim da bi se mnogi presli (ili ne bi) i rastvorili 30g kiseline u 1l cime bi dobili 2% rastvor. Mesaj 75 g oxsalnu kiselinu u kristale sa 1.l vode i 1.kg secera i dobis 1.66 litru kiseline 3.2 % koja je dovoljna za 40-50 kosnica. Rok trajanje maximum jednu nedelju. Dodajem jedino tablicu koja mi se cini prakticna (Hrv.pcela, 5-2000:104) autora Dr.Ralpha Buechlera iz Instituta za pcelarstvo Kirchhaim - Njemacka. 2.1%: 4.8g OK + 100mL voda + 97g secer 3.2%: 7.5g OK + 100mL voda +99g secer 4.2%: 20.0 OK + 100mL voda +100g secer Ova mala razlika u seceru je prisutna zbog potpune tocnosti kod pripreme otopine u laboratoriju Gore spomenuti gospodin predlaze kontrolu nakon 3 tjedna, jer u medjuvremenu OK jos djeluje CITIRAM: "Do sada nije razjasnjena ni uloga secera koji poboljsava ucinak oksalne kiseline u usporedbi s ucinkom oksalne kiseline u otopini bez secera" KRAJ CITATA MRAVLJA KISELINA I OKSALNA KISELINA MRAVLJA KISELINA: Najjaca i najjednostavnija organska kiselina HCOOH, na kozi izaziva plikove, ima je u zaoci pcela, u mravima, nekim biljkama, bezbojna isparljiva tecnost, prirodno mirisa. Rastvara se u vodi, etanolu, i etru. Molekulska tezina 46,03, specificna tezina 1,217, tacka topljenja 8,3 stepena celzijusa a tacka kljucanja 100,8 stepeni. Zapaljiva (za gasenje upotrebiti vodu, ugljendioksid, suve hemikalije, ugljentetrahlorid). Rastvara mnoge metale, pri cemu se dobija vodonik i nastaju soli mravlje kiseline - formijati. Dobija se delovanjem sumporne kiseline na natrijum formijat a moze se dobiti i od natrijum hidroksida i ugljenmonoksida. Upotrebljava se u tekstilnoj industriji, u kozarstvu, u proizvodnji vestacke svile, u proizvodnji vocnih sokova, u prehrambenoj industriji, u farmaceutskoj industriji, u organskoj sintezi kao rastvarac itd. OKSALNA KISELINA: Dvobazna organska kiselina HCOO-COOH(2H2O2), u obliku tansparentnih, otrovnih, bezbojnih kristala. U prirodi je ima u nekim biljkama (npr. u detelini). Rastvara se u vodi, etanolu i etru. Molekulska tezina 126,07, specificna tezina 1,653, a tacka topljenja (anhidrovane) 187 stepeni celzijusa i 101,5 stepeni hidrolizovana. Kada se anhidrovana oksalna kiselina polako zagreva, ona sublimira a pri naglom zagrevanju raspada se na ugljenmonoksid, ugljendioksid i vodu. Danas se uglavnom dobija od soli mravlje kiseline (formijata). Upotrebljava se za dobijanje drugih organskih jedinjenja, pri bojenju tekstila, poliranju metala, u analitickoj hemiji kao reagens, u kozarstvu, u litografiji itd. Sol oksalne kiseline nazivaju se oksalati. Podaci uzeti iz knjige: HEMIJSKO TEHNOLOSKI LEKSIKON autori inz. V. Kostic i Dr. LJ. Kostic Prateci na gupi diskusije u vezi koriscenja oksalne kiseline, zeleo bih da vas upoznam sa jednim stavom u vezi sa OK, koji je izrecen na jednom predavanju u N.Sadu pre 2-3 godine i drzao ga je jedan Rus. Ja nisam bio prisutan, ali mi je sve ovo preneo jedan ozbiljan, iskusan i uspesan pcelar (oko 5o drustava) koji je bio prisutan i ne seca se imena predavaca. Naime, tokom svog predavanja, predavac je, pored ostalog, pomenuo upotrebu OK i izneo svoje misljenje da ovaj nacin zastite nije jos dovoljno ispitan i da ima saznanja da posle 2-3 godine primene OK drustvo ugine. Moj sagovornik i ne pomislja da koristi OK, vec samo Mitac, dok ne postane rezistentan. Ja takodje isto koristim Mitak, znaci u avgustu 5-6 puta, po jednan put u 10, 11 i 12 mesecu, kad nema legla. Shvatam da ova tvrdnja iskace iz dosadasnjeg toka price o primeni OK, ali valja je cuti. Ne dozvolite da na Vas utice neki "Rus", kako rekoste. Taj isti "Rus", ako je to onaj koga je doveo SPOS, je na predavanjima tvrdio da se americke Apistan (fluvalinat) trake prave od drveta koje raste na egzoticnim ostrvima, ne znajuci da se prave od plastike, a istovremeno tvrdeci da je saradjivao sa Bayer-om. Treba li tu jos nesto reci? Sto se tice oksalne kiseline, dovoljno je razmisliti i bez ikakvih istrazivanja shvatiti da je navedena izjava tamo nekog "Rusa" notorna glupost, jer pcela leti zivi oko 20-40 dana a zimi ne vise od pola godine, i ne moze da dozivi vise od jednog tretiranja, jer uputstvo jasno kaze da se OK daje samo jednom u toku zime, i samo jednom na jednoj istoj generaciji pcela. Jedan pcelar, ocigledno visprenijeg duha od mene, upitao me je sledece: Sta je sa maticom, koja zivi vise godina? Odgovor nisam znao, pitanje je svakako na mestu, pa ako neko na grupi zna, neka javi! U februarskom izdanju Beekeepers Quarterly nalazi se izvjestaj o istrazivanju Haarmann & Spivak (prestampano iz decembarskog ABJ) koje potvrdjuje da je kumafos imao mnogo stetnih uticaja i na trutove i na matice i preporuka je bila da ova hemikalija ne bude koristena . Nedavni uvodnik Kim-a Flottum-a (gleanings in Bee Culture) takodje je sumirao problem, i uvjerio citaoce, u svjetlosti ovog istrazivanja, da lose matice mozda i nisu bile, poslije svega, rezultat nepravilnog uzgoja.) Osim prethodnog citao sam i o negativnom uticaju fluvalinata na matice, ali taj clanak trenutno ne mogu da pronadjem. Prije neko vece kod nas u Baru bio je gost Gvozden Stevanovic poznati pcelar i proizvodjac matica. On je naveo da je, kod nekog od njegovih prijatelja, u toku primjene mravlje kiseline doslo do naglog porasta tamperature znatno iznad preporucenih granica (Preko 30 o C). Zacudo , pcele nisu mnogo stradale ali se sledeceg proljeca, kako navodi, pokazalo da je vecina matica postalo sterilno. Po mom uvjerenju sve ovo svjedoci da se skracuje i zivotni vijek i produktivnost matica zahvaljujuci primjeni sredstava za suzbijanje varoe. Zakljucak bi bio da se treba voditi racuna da je obavezna dijagnoza stepena zarazenosti prije tretiranja da se ne bi bezpotrabno tretiralo. Jos jedan zakljucak bi bio da se kod odlucivanja o zamjeni matice treba voditi racuna o starosti, plodnosti ali i o broju pa cak i vrsti tretmana kojima je drustvo bilo podvrgnuto u toku zivotnog vijeka matice. Zakljucak bi takodje bio da se trebaju koristiti metode suzbijanja varoe bioloskog karaktera, ram gradjevnjak a narocito vjestacki rojevi jer se to moze uklopiti u tehniku pcelarenja. prof. NIkola Kezic je na hrvatskoj diskusionoj grupi "pcelarstvo" danas javio da je Aneksom II komitet za veterinarsko medicinske proizvode EU odobrio upotrebu oksalne kiseline u lecenju pcela na sednici 9-10 decembra. AMPULE Posto je diskusija o borbi protiv varoe u punom jeku, iskoristicu priliku da se obratim clanovima grupe sa jednim pitanjem. Naime, ovih dana sam malo detaljnije sredjivao svoj pribor i alat i pronasao sam jednu ampulu leka protiv varoe koju sam kupio u leto 1996.g. u poljoprivrednoj apoteci u Pozarevcu koju je drzao moj stric. Na ampuli pise ANTI VAROA ad.us.vet., SASTAV: Mravlja kiselina 9,5g, Bentonit 12,0g. Zavod za DDD. Ukupno je bilo nekoliko ampula, rodjaci su mi rekli da im to dugo stoji i da je rok verovatno istekao, nije bilo nikakvog uputstva, pa sam upotrebio samo 2-3. Ova je preostala. Zapisao sam da sam krajem avgusta 1996.g. zvao Zavod za dezinsekciju, deratizaciju i dezinfekciju (Beograd, Zarkovacka 14.). Imali su lek u pakovanju po 3 ampule sto je tada kostalo 37din. Poredjenja radi zamena voska je tada bila 5d/kg. Meni je to tada bilo skupo a i koristio sam fluvalinat trake i hemovar, pa se nisam vise raspitivao. Da li neko zna nesto vise o ovom leku i rezultatima njegove primene? Ampulu sam stavio u skener i sliku ubacio u direktorijum PHOTOS gde se moze videti. MLECNA KISELINA U subotu (27.09.03.) sam zadnji puta koristio 15%-tnu MLK i primjetio da je pcele dosta tesko ventiliraju jer je "uljasta" i dugo zaostaje na njihovim dlacicama (zbog tog kontakta varoa i otpada). Neke jace poprskane su se znale skupiti u grupice na satonose. Sutradan je situacija bila OK, ali ako u listopadu naglo zahladi ... ... pripazi (makar literatura kaze da nebi smjelo biti problema). KAS Preparat radim sam, upotrebljavam ga otprilike 4 godine, uvijek ga stavljam u prihranu, (bilo za zimu, bilo za pespasno razdoblje). Za skidanje Varoe koristim mravlju kiselinu kao osnovno sredstvo, a spomenuti preparat kao pomocno. Siguran sam da doprinosi smanjenju varoe ali ne moze biti glavno sredstvo, vec pomocno. Za nozemozu je izvanredan, i svakome bih ga preporucio. KAS stavljam kad god mogu, proljece, bespasno razdoblje, dopunjavanje zimskih rezervi. Nikada nisam primjetio da bi pcelama skodio, a pcele uzmu svu prihranu (bilo pogaca bilo sirup) bez obzira sto je po KAS-u hrana gorka. Smatram da je aktivni elemenat pelin, a da je doprinos bora sporedna komponenta, nesto poput boljeg okusa. Mlade borove izbojke koji se beru u proljece (ne stare iglice) uzimam sa bijelog bora. Pelin berem u Istri, tamo je zbog primorske klime dosta jaci od naseg kontinentalnog. KAS 81 je preparat koji su napravili strucnjaci iz centralnog veterinarskog instituta u Moskvi (Semjonov, nacelnik instituta i akademik). Priprema se na sledeci nacin: 5% herbe gorkog pelina, bere se u prolece, 5% mladih izdanaka bora do 5 cm duzine, bere se u prolece. Kidati samo izdanke gde ih ima vise od jednog i nikako ne otkidati sve. 90% gorkog pelina u cvetu. Bere se zeljasti deo biljke. Svi sastojci su suvi. Pelin gubi 3/4 tezine prilikom susenja. 1 tezinski deo mesavine ovih sastojaka se kuva sa 10 delova vode dok ne ispari 30%. Doza: 35 ml uvarka se dodaje na 1 kg sirupa, ili pogace ili na 1 L vode za pojilicu. Preparat u malim dozama cuvati u zamrzivacu. Rok trajanja na sobnoj temperaturi je najvise 10 dana, najbolji je svez. Varou obara do 30%, po dr Luganskom, iz spomenutog instituta. To nije lose s obzirom da se moze koristiti u toku cele sezone. Odlican je stimulator za maticu. Treba ga dodavati samo kada ima legla. U BP 26 objavljen je clanak od Sinise Mitrovica, sekretara DPB, koji isti koristi vise godina i vrlo je zadovoljan njime. Eto KAS 81 lako postade 'stimulans' za maticu. Praksa nekih pcelara je to potvrdila. Vidi clanak u BP26. Licno mislim da je KAS u sadejstvu sa prirodnom hranom, dakle bez saharoze, sasvim dobar preparat. Posebno sto se moze koristiti u pojilici tokom cele sezone. Juce sam kuvao pelin i borove pupoljke i mozda zbog jace vatre i siroke serpe, iako pokrivene, dosta tecnosti isparilo i dobio sam nesto iznad 4 litara preparata, umesto 6-7litara. Dali treba da dajem istu kolicinu, oko 35 ml na 1 litar sirupa, ili manju kolicinu jer je koncentracija veca? Ne dobija se bas koliko se najavljuje, ali bi ipak mogao da dajes po 30 ml. Vidi uostalom da li pcele hoce da piju. Procitao sam negde u ruskoj novijoj literaturi da se KAS moze dobro sacuvati u zamrzivacu. Kod pripreme preparata treba da ispari oko 1/3 kolicine vode, sto si ti otprolike i dobio, ako sam dobro razumeo. Dakle, ostaje 35ml po L/Kg. ZIMSKO TRETIRANJE PROTIV VAROE Zimsko tretiranje, i tretiranje protiv varoe tokom godine (moje iskustvo): Zimsko tretiranje pcela, tj tretiranje po prestanku legla (kod nas u Baru to je obicno od 5 do 10 decembra), poceo sam da primjenjujem jos od pojave (aktivna supstanca amitraz), i (aktivna supstanca takodje amitraz stim sto je kod spreja odnosno parafinskog efikasnost osjetno veca), ( Cimiazol hidrohlorid), kao i Apichem (Cimiauzol hidrohlorid), Perizin (Coumaphos). Obavezno sam bilo koje od ovih sredstava primijenio dva puta zimi u situaciji bez legla . I nikada nisam imao problema sa varoom sve do perioda poslije vrcanja (obicno Juli mjesec). Obicno sam dopunski tretirao drustva protiv varoe od polovine jula pa do polovine avgusta. Tada sam primjenjivao Timol, stapice na bazi fluvalinata, KAS-81, mozda i jos nesto. Uglavnom sam se trudio da za zimsko tretiranje ostavim najefikasnije preparate, dok sam za jul koristio sredstva sa produzenim dejstvom. Moram da priznam da sam odavno (prije vise od 10 god) nabavio mravlju kiselinu ali mi je bila nezgodna za koristenje. Znao sam da ima prednosti, ali i mane pa se nisam usudio da je koristim, jer sam imao dovoljan izbor drugih preparata. Medjutim, vremenom su se stvari promijenile tako da se mravlja kiselina MK kao i oksalna kiselina OK i mlijecna kiselina vratila u zizu naseg interesovanja. Nesto zbog Evropskih propisa, nesto zbog poboljsanja mogucnosti nabavke, a prije svega zbog toga sto je med hrana za ljude odlucio sam se da se pokusam osloboditi bar onoga sto je poznato kao opasno. Zato sam se do sada oslobodio primjene supstanci na bazi amitraza, kumafosa, fluvalinata, a zadrzao samo preparate na bazi cimiazol hidrohlorida i to nadam se privremeno samo jos ove zime. Cimiazol hidrohlorid ( Apichem i Apitol) se primjenjuju tacno prema uputstvu uz ispunjene ostale uslove za efikasno djelovanje akaricida. Preparat se daje u secernoj otopini a izmedju pcela raznosi socijalnom ishranom. Prema mom iskustvu dobro ga je davati kada je toplo vrijeme ali ipak toliko hladno da nema izleta pcela. Mozda ga je najbolje davati ujutro kada pcele jos ne izlecu ali se ocekuje topao dan, tako da pcele koje izlijecu poslije dodavanja lijeka u sirupu ne stradaju od hladnoce. Istovremeno sam pokusao da sa interneta skinem sve ono sto je korisno a vezano je za MK i nacine njene primjene, OK i nacine njene primjene kao i mlijecnu kiselinu i nacine njene primjene. Pored toga sto imam dosta iskustva sa primjenom Timola, pokusavam da se obavijestim o sadrzaju apilife- vara kao i o esencijalnim uljima, u smislu njihove primjene protiv varoe. Osim djelovanja efikasnim preparatima u periodu bez legla, po mom iskustvu je vrlo dobar postupak koncentracije zatvorenog legla u manjem broju kosnica uz primjenu timola koji ima produzeno dejstvo. Koristenje gredjevnjaka bez isijecanja tako sto se ramovi sa zatvorenim leglom koncentrisu u manji broj kosnica uz dejstvo timolom i iz obavezu mrezu na podnjaci. Tako gradjevnjake mozemo vise puta koristiti. Najnoviji razlog za odustajanje od Perizina (Kumafos) je tvrdnja poznatih svjetskih auoriteta. (U februarskom izdanju Beekeepers Quarterly nalazi se izvjestaj o istrazivanju Haarmann & Spivak (preneseno iz decembarskog ABJ) koje potvrdjuje da je kumafos imao mnogo stetnih uticaja i na trutove i na matice, i preporuka je bila da ova hemikalija ne bude koristena . Nedavni uvodnik Kim-a Flottum-a (gleanings in Bee Culture) takodje je sumirao problem, i uvjerio citaoce da, u svjetlosti ovog istrazivanja, da lose matice mozda i nisu bile, poslije svega, rezultat nepravilnog uzgoja. Prethodno dobro ilustruje koliko je slozen moguci uticaj hemikalija i na pcelinje drustvo. Uopste nije iskljuceno da i drugi sistemici, odnosno varoacidi imaju iste takve negativne efekte na trutove i matice (a mozda i na ljude ?), sto znaci da je osim vodjenja racuna o vrsti sistemika neophodno voditi racuna i o brojnosti tretmana tj. pokusati da se broj tretmana, cak i sredstvima za koja cijenimo da su potpuno zdravstveno bezbjedna, svedemo na minimum. Zato, osim metoda za procjenu zarazenosti, a time i procjenu da li tretirati protiv varoe ili ne, u svoju praksu treba da uvedemo pojednostavljene metode bioloske borbe, sto povecava efikasnost a time smanjuje brojnost tretiranja protiv varoe. S obzirom da imam namjeru se oslobodim primjene i cimiazol hidrohlorida (ako se pokaze kao moguce), to imam u planu da ove zime kod nekoliko kosnica isprobam djelovanje OK prskanjem. Nazalost, na Tasmajdanu se prodavao rastvor pripremljen za prskanje, a da sam mogao nabaviti OK u kristalu primijenio bih i kapanje secernom otopinom. Kao kontrola efikasnosti OK drugo tretiranje ce biti Cimiazol hidrohloridom. Apitol koristim od 1992. godine svake zime po uputstvu (od prosle zime Apichem). Prosek mrtvih pcela je oko 100 (sto) PO TRETMANU, i to nije nista strasno. Efekat po varou je porazavajuci, jer padne skoro sva. Od tih sredstava samo sam apitol koristio, ali prilicno davno. Efikasan je, secam se da sam imao po neku mrtvu pcelu, mozda sam prekoracio kolicinu ali ta posledica se nagovestava i u upustvu. Nadalje, primenjivao bih oksalnu (tek od naredne sezone). I prof. Kulincevic je u satoru rekao da oni za kontrolu koriste apitol. PROCJENA ZARAZENOSTI NA OSNOVU PRIRODNOG OTPADANJA VAROE KAO I NA PRIMJENU OKSALNE KISELINE Niski stepeni prirodnog dnevnog otpadanja varoe na pocetku juna 2001 pokazuju da su tretmani kapanjem oksalnom kiselinom protiv varoe destruktor bili efikasni. Prilicno veliki zimski gubici svakako nisu bili vezani za primjenjene tretmane za kontrolu varoe. Po nasem misljenju gubici su vezani za cinjenicu da su neki pcelari zazimili suvise slabe nukleuse koji ne bi prezimili zimu ni u kom slucaju. Dnevno otpadanje grinja bilo je visoko kod grupa tretiranih gelom mravlje kiseline i sa Apidea-isparivacem ako uporedimo njihove rezultate sa onima kod drugih grupa. Mi pretpostavljamo da je kod ovih grupa OA bila nakapavana (primijenjena kapanjem po pcelama BB) kada je leglo jos uvijek bilo prisutno u kosnicama. Granicni nivoi za tretmane protiv varoe su postavljeni na bazi brojanja prirodnog otpadanja varoe prije ljetnjeg tretmana i totalnog otpadanja varoe tokom 2000. Prirodno otpadnje varoe - dnevno u Avgustu Ljetnji tretmani Jesenji tretmani <1 1-15="" 1="" bez="" drustvima="" dugotrajni="" fa="" ili="" kapanjem="" kesica="" kratkotrajnih="" legla="" oa="" set="" timol="" tretman="" tretmana="" u="">15 2 FA dugotrajna tretmana , i li 2 kesice timol tretmana OA kapanjem u drustvima bez legla. Zakljucak Prethodni rezultati pokazuju da metode koje su izvedene nisu uspjele u eliminisanju varoe koja je ocekivana u iznosu od oko 80 % u finskim uslovima primjenom mravlje kiseline ili timola poslije oduzimanja meda. Posebno je varijacija u efikasnosti ljetnih tretmana suvise velika. Medjutim, jesenji tretman sa OK cini se da prilicno obecava ako se koristi u drustvima potpuno bez legla. Alternativna kontrola varoe je uspjesna samo ako se koristi kao strategija. Posmatranje stepena zaraze i smanjenje populacije varoe u avgustu i septembru pomocu FA ili timola a u Novembru pomocu OA su ugaoni kameni ove strategije. Dugotrajni tretman sa FA treba izvesti odmah poslije vrcanja. Kraj jula 10 Dva dugotrajna tretmana sa FA su neophodna. Pocetak septembra 1 Dodatni dugotrajni tretman je neophodan Cijele pcelarske sezone 30 Stetni nivo je dostignut. Prijeti unistenje drustva.Tretmen bez odlaganja je nuzan. Prskanje sa OA. Za ovo rastvor 30 gr OA dihidrata u 1000 ml vode je koristen.Tri do cetiri ml rastvora je prskano na svaku pcelama zauzetu stranu rama pomocu rucne prskalice. Ovaj metod je dobro tolerisan od pcela i posebno je pogodan za drustva u jednom tijelu. Cim drustva ostanu bez legla populacija grinja moze biti smanjena na minimum prskanjem rastvorom OA. Kapanje sa OA Za ovu primjenu, rastvor OA u secernom sirupu (35 gr OA dihidrata u 1 litru sirupa 1:1) se koristi. 5 ml ovoga rastvora po zauzetoj ulici je nakapavano po pcelama. Zavisno od velicine drustva, potrebno je 30 do 50 ml po drustvu. Ovakva primjena stedi rad; medjutim ona je slabije tolerisana od pcela nego metod prskanja. Sastav, koncentracija i doziranje moraju biti unaprijedjeni narednim probama. Otuda, metod prskanja je pozeljniji u ovom trenutku. Ponovljene primjene OA kapanjem se ne preporucuju, vezano za slabu toleranciju od pcela i nisku efikasnost od drustava sa leglom. Oba metoda sa OA imaju efikasnost preko 95 % u drustvima bez legla i one su detaljnije opisane u trecem dijelu ovog clanka. Tretman sa OK protiv varoe u drustvima bez legla ja vrlo efikasan primjena ove organske kiseline kapanjem rastvora na drustvo je do sada najlaksi nacin primjene. Sastav ovog rastvora treba da bude optimizovan da dostigne maksimum efikasnosti bez sporednih efekata na pcele. Rezultati za uslove centralne Evrope su prikazani u ovom clanku zajedno sa kratkim prikazom predmeta. (Na kraju navedenog rada imamo sledece uputstvo BB) Preporuke za tretman kapanjem oksalnom kiselinom (Svajcarska i centralna Evropa) Sastav rastvora : 35 g dihidrata oksalne kiseline u jednom litru secerne vode 1:1 Kolicine rastvora : 1. 30 ml za malo drustvo 2. 40 ml za srednjejako drustvo 3. 50 ml za jako drustvo Ova kolicina odgovara 5-6 ml po zauzetoj ulici pcela kod Dadan ili Svajcarske kosnice Vrijeme tretmana : Kod drustava bez legla (Novembar - Decembar) Primjedbe: . Izvesti samo jedan tretman u jesen . Kapati rastvor direktno na pcele izmedju ramova . Tretirati sa mlakim rastvorom . Izvesti tretman pri spoljnjoj temperaturi iznad 00C . Koristiti samo svjeze pripremljen rastvor, ili onaj sacuvan ne duze od 6 mjeseci pri najvise 150C . Pod odredjenim uslovima tretman kapanjem oksalnom kiselinom moze dovesti do odredjenog (malog ) slabljenja drustava u proljece . Prskanje maglom sa oksalnom kiselinom pcele dobro podnose ( 30 g OA dihidrata / litri vode, 3-4 ml po zauzetoj strani rama) i predstavlja alternativu metodi kapanja. . Nositi rukavice i masku tokom tretmana Javljam se sa kratkim isvestajem o upotrebi oksalne kiseline na mom pcelinjaku. Dosta sam citao i pisao o njoj u raznim knjigama i casopisima, ali sam je nabavio tek ovog proleca, kada je bilo kasno za primenu. Mi smo u Nisu, dolaskom Buchlera i Wallnera napravili takvu kampanju, da mravlju i oksalnu kiselinu mozete da kupite u svakoj veterinarskoj apoteci (mravlju i u jednoj humanoj apoteci). Kada se radi, ima i rezultata, zar ne? Tretirao sam izvestan broj kosnica Apichem-om (srpski Apitol), a jedan oksalnom kiselinom po uputstvu Buchler-a, Liebig-a i Tampel-a iz 2001. godine, koje do danas nije modifikovano znacajnije. Ovde necu da ga prepricavam, jer moze da se procita u literaturi. Ako je neko licno zainteresovan neka se javi. Resio sam da kontrolisem opadanje varoe u 8 drustava tretiranih oksalnom kiselinom i 7 Apichem-om. Tretiranje je obavljeno u istom danu kod svih kosnica na pcelinjaku, pri temperaturi od 9 stepeni Celzijusovih, u popodnevnim casovima (od 14 do 17 h). Kontrolisanje (brojanje) opale varoe vrseno je: 12. novembra 16. novembra 20. novembra 24. novembra (danas) Rezultati su sledeci (prvi broj odgovara prvom datumu, drugi drugom itd...): Prvo OKSALNA: Kosnica 1: 86 123 19 6 Ukupno 234 Kosnica 2: 37 82 10 6 Ukupno 135 Kosnica 3: 24 79 21 9 Ukupno 133 Kosnica 4: 47 61 24 12 Ukupno 145 Kosnica 5: 12 12 10 6 Ukupno 40 Kosnica 6: 35 61 38 13 Ukupno 147 Kosnica 7: 731 146 47 71 Ukupno 995 Kosnica 8: 94 131 11 7 Ukupno 244 Drugo, APICHEM (APITOL): Kosnica 1: 41 42 50 14 Ukupno 147 Kosnica 2: 56 297 96 57 Ukupno 506 Kosnica 3: 6 69 26 30 Ukupno 131 Kosnica 4: 2 65 25 10 Ukupno 102 Kosnica 5: 47 85 91 58 Ukupno 281 Kosnica 6: 5 28 6 3 Ukupno 42 Kosnica 7: 7 42 2 7 Ukupno 58 Mogu da zakljucim sledece: Prosek opadanja po kosnici od oksalne kiseline je 259,1. Prosek opadanja po kosnici od Apichem-a je 181. Ovi rezultati ne moraju nista da znace zbog malog uzorka, ali govore nesto jako vazno: Varoe, gospodo moja draga, kod mene ima u proseku za 7-8 puta vise u ovom periodu nego proteklih godina. Zasto ovo kazem? Apitol koristim od 1992. godine svake zime. U proseku padalo je 25-30 varoa po drustvu u prvom tretmanu i desetak u drugom. Svi tvrde da nema varoe, ali kod mene je ove godine ipak ima. Primetili ste i neke ekstreme (neka drustva imaju malo varoe, neka mnogo). Zaista nisam uspeo da nadjem razlog. Najvaznije je da sam primetio da od oksalne kiseline imam mnogo manje uginuce pcela nego kod apitola. Apitol je svih ovih godina davao 50-150 mrtvih pcela po tretmanu. Oksalna kiselina je ove godine dala od 1-50 mrtvih pcela, uglavnom ispod 10 pcela, najcese 2-3. Primetili ste da od oksalne kiseline padanje varoe krece u znatnom procentu odmah, a kod Apichem-a "uzima zalet" tek treceg dana po tretiranju. Po literaturi, od oksalne kiseline varoa pada i do mesec dana. Sacekacu upravo mesec dana, u medjuvremenu i dalje brojiti varoe, a onda cu izvrsiti zamenu. Drustva tretirana oksalnom kiselinom tretiracu Apichem-om, a ona tretrirana Apichem-om tretiracu oksalnom. Jednostavno, zelim da kontrolisem efekte jednog sredstva drugim sredstvom. Kada eksperiment bude gotov, cucemo se opet. Zaista vam preporucujem tretiranje oksalnom kiselinom. Ja sam odusevljen efektima. Samo ispostujte uputstvo do kraja, i nece biti problema. U prvom momentu mislio sam da ces ista drustva dvaput da tretiras oksalnom kiselinom(sto se ne preporucuje), ali kada sam bolje pogledao vidio sam da to ne stoji, jer ces da zamijenis tretmane drustvima. Poslije ovakvog izvjestaja sigurno cu i ja prvi od tretmana (a zimi ih uradim dva u periodu bez legla) na odredjenom broju drustava uraditi oksalnom kiselinom a kontrolni tretman apihemom (kao i do sada). Interesovao bi me i sasvim kratak opis nacina na koji si primijenio oksalnu koselinu (prskanje ili kapanje i doziranje koje si primijenio) Sto se tice oksalne kiseline, daje se iznad 4 stepeni Celzijusovih, a Apitol (Apichem) sam u praksi davao na temperaturama od 7-15 stepeni, iako u uputstvu pise da se daju iznad 10 stepeni Celzijusovih. Razlika u efikasnosti nije bilo. U knjizi BIBLIJSKE LEGENDE od Zenona Kosidovskog, SKZ 1965. strana 163, pise kako je Mojsije u nepitki gorki izvor ubacio neke trave i ucinio vodu pitkom. (kasnije su isti pobili 31 cara i njihove narode zajedno sa stokom, niko nije ostao ziv, bar se tako hvale u Bibliji, na srecu preteruju). Englezi su u XX veku utvrdili da se u vodi izvora kod MERE na bliskom istoku nalazi kalcijum sulfat. Beduini u tu vodu ubacuju biljku ELVAH ciji sok sadrzi znatan deo OKSALNE KISELINE cime neutralisu gorcinu. Zna li neko nesto o toj travcici? Zanimljivo bi bilo utvrditi da li se bilka moze koristiti za suzbijanje krpelja na prirodan nacin prirodnom supstancom . Sta je aktivna supstanca u pelinu koja suzbija varou? 2004. godina VAROA VAROA I SECER U PRAHU U teglu se stavi oko 200 pcela, deo poklopca se izreze i na taj izrezani deo stavi mrezica. Preko mreze, pcele se pospu secerom u prahu. Nakon toga se tegla protrese, okrene naopako i na beli list papira istrese secer u prahu i zajedno sa njim varoa. Sto se tice mehanizma secera tu se sigurno radi o delovanju secera kao praskaste materije a ne kao supstance. I sto se tice toga ja bih postavio pitanje na grupi bas oko te stvari: Dali neko ima vise informacija o ispitivanjima profesora entomologije Ramiresa iz Kostarike jer on tvrdi da je efikasnost aplikacijom glukoze u prahu 100% , a na primer 95% zaprasivanjem osusenih i samlevenih iglica bora u sest tretiranja u razmaku od 4-7 dana po 50 cm kubnih . Evo jednog primera upotrebe praskaste materije (secer) u borbi protiv varoe. Ovaj tekst je objavljen u pcelaru. SALEMSKI PCELAR ZAPANJIO PCELARSKU INDUSTRIJU 4 novembar 2002 - SALEM, OREGON - Jedan pcelar iz Salema je pronasao uredaj koji koristi secer u prahu umesto hemikalija za unistavanje varoe, parazita koji pustosi kosnice sirom sveta. Pcele se urone u posudu sa secerom u prahu, zatim se salju kroz specijalnu vibracionu resetku, i izlaze napolje oslobodene od varoe. Konstruktor ovog uredaja, Harry Vanderpool, kaze da nekoliko grama secera u prahu i njegova sprava - uredaj koji on zove Mitey-Victor - mogu da pomognu pcelarima da se oslobode varoe. U pitanju su milijarde dolara u pcelarskoj industriji i poljoprivedi koja zavisi od oprasivanja pcelama. Naucnici koji rade na unistavanju varoe vec dugo vremena znaju da secer u prahu pomaze da se varoa oslobodi ("otkaci") od pcela, ali nisu pronasli najefikasniju metodu. Medutim Vanderpoolov mehanicki uredaj je nesto novo, i naucnici su se sa njime ozbiljno pozabavili. Ova inovacija bi mogla biti alternativa na upotrebu hemikalija protiv varoe u proteklih 15 godina. Vanderpoolova ideja obecava pa mu je pcelarska katedra u Oregonu dala skoro 12000 $ iz federalne kase da napravi prototip ovog uredaja. Uredaj je vibracioni sa specijalnom pregradom na dva nivoa, koji koristi bateriju od 12 volti. Napravljen je od nerdajuceg celika i postavljen na prikolici sa dva tocka. Pcele i secer u prahu ulaze u levak na vrhu. Varoa i ostaci secera padaju u odvojene fioke na dnu. Varoa se susi i umire za manje od jednog sata. Veci deo pcela izlece iz masine, a ostale su nakratko osamucene i padaju na prenosnu platformu koja ih spusta na zemlju. Secer se i inace koristi kod davanja antibiotika pcelama, jer ga one rado koriste. Ken Kite je hobista-pcelar i omogucio je da Vanderpool testira svoj uredaj na njegovim pcelama. Bio je impresioniran, a i lepo se zabavio: " Uredaj je samo izbacivao pcele uvaljane u secer." Pcelama nije skodio prolazak kroz Mitey Victor, rekao je Kite, a dalji test je pokazao da je u kosnici ostalo samo nekoliko varoa. Vanderpool, koji ima 50 kosnica na svom imanju u juznom Salemu, kaze da su njegove pcele prosle kroz uredaj Mitey-Victor bez ikakvih stetnih posledica. Slicni resetkasti uredaji se koriste u industriji od pekara do kamenoloma. Ali uredaj Mitey-Victor se moze patentirati, pa ce Vanderpoolu biti zagarantovan placeni patent, ako uredaj bude zavrsio u roku od godinu dana. O tom nacinu odredjivanja prisutnosti varoe bilo je reci na, ako se ne varam, Apiservices tj Beekeeping-u; ideja i nije nesto narocito, racuna se na to da se one medjusobno ciste, varoa se takodje "zbuni" (nije ona tako "blesava", zna ta i da trci iz kosnice kada se u nju sukne dim amitraza, sigurno ste i sami to videli) i posle se vidi sta je otpalo. Takodje ima negde prilog (valjda isto na Beekeepingu) o kupanju pcela i centrifugiranju maleckim elektricnim centrifugama. Sve u svemu, slazem se sa komentarom kolege Mitica "Tek kad vidis druge shvatis koliko vredis." EVO MALI TEKST O VAROI I SECERU "Using Powdered Sugar to Detect Varroa While seeking ways to recover varroa mites from bees for laboratory assays, Paula Macedo, a University of Nebraska Graduate Student, found a new way to check colonies for varroa that is more efficient than ether roll. In addition to being more efficient, it is not necessary to kill bees to conduct the test. You will need the following: A wide mouth canning jar (quart or pint) with two-piece lid. #8 mesh hardware cloth (or any other mesh that will retain the bees while letting varroa pass through). Window screen (or any other fine mesh hardware cloth that will let powdered sugar pass through but retain varroa. Retain the metal ring that comes with the two-piece lid, and discard the center portion. Cut a circle of #8 mesh hardware cloth to fit inside the ring. Collect 200-300 bees in a wide mouth pint or quart canning jar. Add powdered sugar to the jar through the #8 mesh lid (enough to coat the bees, 1 tsp. to 1 tbsp. should be adequate). Roll jar around to distribute the sugar. Allow the jar to sit for a few minutes while you collect additional samples. Then invert the jar and shake to recover the mites. The bees will remain in the jar, and the mites and sugar will pass through to a piece of paper. The sugar will make it difficult to count the mites. You can pour the sugar and mites into another jar with a fine mesh lid. Shake again and allow the sugar to escape. Then, dump the mites on a clean sheet of paper and count them. A brief shaking will usually recover 70% of the mites. If you persist a little longer you can recover 90%. We can think of three possible reasons for the efficacy of this technique: Varroa mite legs have a sticky pad called the empodium that helps them adhere to their host. The presence of powdered sugar could make it difficult for mites to adhere to their host. Powdered sugar stimulates the bees' grooming behavior. The powdered sugar on the mite's body stimulates mites to release from feeding to groom themselves. Let us know how it works for you. It may be a problem in a windy Nebraska bee yard, but it works well in a lab. Powdered sugar applied to a colony will dislodge a few mites from their host bees, but it is not highly efficient. Furthermore, the mites will eventually recover and return to their hosts. However, when bees are isolated from nest materials, the mite recovery from exposing them to powdered sugar is impressive. In fact, if you are willing to collect the adult population of a colony in jars and subject them to powdered sugar shaking, you can lower the mite infestation comparably to a chemical treatment. Continue shaking until mites cease to fall, and then return the bees to their colony unharmed. In future studies, we will examine the efficiency of the technique in bulk bee cages. One limitation to using this technique is that it is only efficient when brood is not present. When brood is present, 70 - 80% of the mites will be in sealed brood cells. We know that the method is a safe, inexpensive, and highly efficient way to check adult bees for mites. We hope that you will find creative ways to use the technique to lower varroa mite infestations and reduce the frequency of chemical treatments. Dare we even dream of eliminating them altogether." "Nasao sam na internetu sajt pcelara koji koristi secer da bi se izborio protiv varoe, pogledati pod linkom varroablaster. http://geocities.com/usbwrangler/ Sajt http://babelfish.altavista.com/ Izaberi opciju prevodjenja sa engleskog na nemacki i imaces priliku da procitas o cemu je rec, u prevodu ce biti malo nejasnoca ali generalno ces verovatno shvatiti najvaznije. Danas sam u ABJ -u procitao clanak od izvesnog Jerry Harrisa ciji cu sadrzaj ukratko da prepricam (po secanju). Nakon ispitivanja tretmana varoe secerom u prahu na Florida Departent of Agriculture (FDA) su radi odvajanja varoe od secera isti sipali u sud sa vodom da otope secer, zatim su dodatno varoe isprali cistom vodom. Izbrojali su oko 1000 varoa. Oko 90% varoa je prezivelo "pranje". Sud u kojem su ostale preko noci je bio od plastike sa visinom stranica od oko 20 cm. Sutradan kada je otoplilo (sud sa varoom je bio u autu) varoe su ozivele i pocele da beze na sve strane. Sledeca 4 dana varoe su bile aktivne i pokusavale pobeci mileci uz zidove suda. Cak je 20% od ukupnog broja varoe uspelo pobeci kroz sloj ulja kojim su stranice bile namazane da bi se sprecilo bezanje varoe. Autor se zapitao kako je to moguce kada sva moguca literatura tvrdi da varoa ne moze dugo da zivi (tj. da bude aktivna) bez pcele na kojoj parazitira i da nakon kratkog vremena prelazi u stanje mirovanja u kojem sa rasirenim nozicama ceka na neku pcelu koje ce je pokupiti (tipicno za krpelje). I na kraju se Harris pita kako onda uopste tzv. antivaroa (mrezaste) podnjace "rade" kada se varoa pokazala toliko vitalnom da se prakticno bez problema moze vratiti u kosnicu kada iz nje ispadne. Sto se tice otpornosti varoe tek sada shvatam da mnogi neznaju a verovatno i tvoje mladje kolege sa grupe ne znaju o mnogim osobinama varoe i tek sada shvatam zasto me mnogi nisu shvatili zasto sam ja ko bajage protiv mrezastih podnjaca. Istinski jesam ali nisam se setio jer sam se sa varoom igrao jos pre petnaest godima, kojim sve primerima da dokazujem otpornost i lukavstvo varoe. Tada kada sam se igrao shvatio sam koliko je varoa izdrzljiva jer sam pored ostalih igara hvatao ose i ubacio u tegli sa varoom i gledao kako se varoe hvataju na ose i kako se ose ciste od varoe kada sam video da otporna osa umre a varoe ostaju jos nekoliko dana zaboravio sam koliko jer je to bilo davno shvatio sam to sto sada pisem i ono sto je pcelar napisao o otpornosti i fizickoj izdrzljivosti samo se nikada nisam setio o tome da nesto negde i napisem. Sada vec ima osa onaj ko ne veruje neka uhvati osu i nekoliko varoa i naka ih zatvori u teglu i neka prati iznenadice se i shvatice koliko im pomaze ili odmaze mrezasta podnjaca. OKSALNA KISELINA Oksalna kiselina obara do 8 puta manje PCELA od Apichema u jednom tretmanu. Oksalna obori vise varoe u jednom tretmanu, nego Apichem u jednom tretmanu. U drustvima gde se odmeri prava doza, efikasnost je neverovatno velika (to me pomalo upucuje na pomisao da dozu mogu da povecam za kojih 10-20%. Videcemo). Palo je prosecno po drustvu ukupno od 200-250 varoa (detaljnije, kako rekoh, uskoro). I nisu tacne procene da varoe prosle godine "nije bilo". Kod mene je zaista bilo mnogo vise ove zime, nego ranijih zima. Varoa je padala dosta dugo u prolece. Prosto se divim njenoj otpornosti. Zao mi je sto sam samo ovako nabacao nesto malo podataka. Stvarno cu se potruditi za koji dan da pruzim vise. Posto sam bio malo otsutan sa grupe (P.C.) i o oksalnoj je dosta receno na grupi a i pisano u Pcelaru, ja bih izneo samo rezultate ovogodisnjeg trtiranja (inace O.K. koristim 3 godine) i to metodom nakapavanja, jer nemam sublimator ili isparivac. Iako je jos rano, posto sam utvrdio da je u drusvima malo legla izvrsio sam tretiranje i vrsio kontrolu na samo jedno drustvo sa zamrezenom podnicom, mada je trebalo da to ucinim na ostala drustva sa ovakvom podnicom, ali su rezultati i kod ove zajednice odlicni (za O.K.) a losi za mene i moje pcele, jer sam ocekivao manje varoe. Izbrojene varoe nakon 24 casa = 38 sledecih 24 casa = 200 48 = 312 24 = 85 48 = 50 48 = 35 48 = 20 48 = 4 Na lesonitu je bilo po kojeg sitnog mrava ali smatram da nije uticao na broj otpalih varoa. Kako pripremate rastvor za nakapavanje... U 0.5 L vode otopim 0.5 kg secera i dodam 35 g OK. Dobijem koncentraciju oko 3.5 % (g/g) Potrebno je pripremiti oko 950 ml. secernog sirupa, priblizne koncetracije secer-voda: 1:1. Neposerdno pre tretiranja u oko 50 ml. mlake vode otope se 35 grama kristala oksalne kiseline. Rastvorena kiselina se dodaje secernom sirupu i promesa. Daje se oko 5 ml. ove tekucine na jednu celu ulicu pcela, kapljuci po samim pcelama (30 - 50 ml. po drustvu). Posebna paznja se mora posvetiti da dehidrat oksalne kiseline (kristali) ne dospiju u organizam coveka. Rastvorena kiselina nije tako opasna, osim ako se ne popije. Ne tretirati zajednice za zatvorenim leglom i ne tretirati jednu pcelu dva puta u njenom zivotu. "...75 g oksalika-1 litar vode-1 kg šećera će napraviti rastvor od 1,66 litra koji je dovoljan za 50 košnica. Ovaj pomešani rastvor će potrajati samo nekoliko nedelja i treba se odmah iskoristiti. Upotrebite rastvor od 20 do 35 ml za svaku košnicu u zavisnosti od veličine tretiranog društva. " Nekima je poznato da sam prije mjesec dana izgubio dvije velike i jake zajednice zbog prekasne odluke o lijecenju varooze. Kad sam konacno odlucio nesto poduzeti izabrao sam za pocetak 85%tnu mravlju kiselinu sistemom dugotrajnog hlapljenja. Kiselina je hlapila po mojoj procjeni tjedan dana i skinula povelik dio varoe koju sam mogao brojati u stotinama na svakoj podnici. Kiselina je najucinkovitija bila prvi dan kad se i po pcelama moglo vidjeti da se nesto novo dogadja u njihovoj nastambi. Mislim da je taj postupak spasio pcele od sudbine koja je snasla prva dva stradala roja. Na drugi tretman sam se odlucio mjesec dana nakon tretmana mravljom kiselinom, jer sam svako malo pri izlasku pcela iz kosnice vizualno mogao utvrditi po jednu ili cak dvije varoe na svakoj pceli. Ovoga puta izbor je bio oksalna kiselina jer su temperature vec prilicno niske i mravlja nebi imala efekta. Drugi je razlog velika cijena mravlje u odnosu na oksalni dihidrat. Preporuka pcelara koji su koristili oksalnu je bila 35g dihidrata na 1l secerne otopine u vodi. Buduci da je to kolicna dostatna za pedesetak kosnica a ja ih imam 25 puta manje, smanjio sam kolicine sastavnica za deset i tako pripremio 1dcl oksalne otopine uz isti omjer (1dcl secerne otopine plus 3,5g OK dihidrata). Prvi suncani dan otvorio sam kosnice svedene na jedan nastavak i nakapao po 5 ml po svakoj ulici s pcelama, ukupno 40ml na jednu i 30ml na drugu kosnicu. Pcele nisu pokazale gotovo nikakvu reakciju za vrijeme nakapavanja. Primjetio sam da iako je otopina slatka pcele koje su prisle kapljici otopine na satonosi nisu stale da je polizu vec su je u luku zaobisle. Nakon 6 dana izvukao sam podnice. Iznenedjenje! Na svakoj podnici je bilo na tisuce mrtvih varoa! Tako puno varoa nisam vidio ni na slikama u literaturi ili na internetu. Nazalost nisam imao fotic pri ruci da to dokumentiram ali kad sam ih sastrugao na kup bilo bi mi lakse izvagati nego izbrojati sve te mrtve varoe. Konacni zakljucak jest da mravlja ima svoje dobre dane ali oksalna je ocito pravi terminator varoe. Stradalih pcela je bilo tridesetak ukupno iz obje zajednice, sto i nije los prosjek. Treba pricekati proljece i vidjeti stvaran dugorocni rezultat ovog tretmana. Zasad sve preporuke za oksalnu u slucajevima povecane invadiranosti zajednica. I ja sam pretprošle subote nakapao oksalnu kiselinu. (17,5 gr dihidrata OK, 300 gr šećera i 300 ml destilovane vode = 0,5 l, 2,5% rastvora). Kontrolisao sam samo jedno društvo, kod kog sam prepravio podnjaču. Posle četiri dana na limu je bilo mnogo (odoka 150-200) mrtvih varoa i pčela(stotinak). Znači da OK deluje. Mrtve pčele su verovatne žrtve varoe koje je kiselina dokrajčila. Kako su društva prilično oslabila biću zadovoljan ako uspeju da prezime. Dva slabija društva su već nastradala. Napomena: obe kiseline sam nabavio kod "Vetprom"-a. Da li neko ima saznanja o kvalitetu kod ovog proizvođača.? Ja sam mjerio 3,5 grama praha oksalnog dihidrata tako da sam uzeo praznu plasticnu ambalazu od tableta na kojoj se nalazi 10 rupica za 500mg teske tablete, i nasipao prah u sve rupice. Podijelio sam ukupnu masu sa brojem rupica i dobio masu praha u svakoj rupici. Ispalo je da za 3.5 grama OK treba 5 i pol rupica tableta. Moje su ulice dupkom pune od dna do vrha okvira osim krajnjih okvira na kojima je ulica rjedje popunjena ali ipak dovoljno da se vide pcele. mislim da to doziranje nije tako rigorozno i da tolerancija od jedan dva mililitra moze proci, ionako je jos uvijek dovoljno toplo pa se pcele stalno krecu po kosnici i raznose otopinu posvuda. Opet bravo! Odlicno razmisljanje. Ja to stalno ponavljam na svojim predavanjima. Vidite da je potrebno samo malo logike i nista vise. Usudjujem se na osnovu iskustva da izjavim da predoziranje do 30% nece izazvati nikakve stetne efekte, narocito u periodu dok pcele jos uvek opste sa okolinom. Tacno ali sta se desava kada pcele ne izlecu i kada se pokvasi sace sa pergom? Zar u Pcelaru ne pise da dolazi do budjanja ramova? Ne dolazi do budjanja ramova, vec do budjanja perge u slucaju koriscenja metode PRSKANJA, dok toga nema kod nakapavanja i isparavanja. Aleksandre, postavicu ti nekoliko pitanja u ime svih pcelara Srbije koji ovih dana biju glavu oksalnom kiselinom. Ako znas odgovore, molim te da navedes i izvor informacija ako ga se secas. Ako ne, bicu zadovoljan i obicnim odgovorom i verovacu u njega. Kao i uvek. Znas koliko cenim tvoje pcelarsko obrazovanje. 1) Sta se desava sa maticom, koja moze da dozivi i vise tretiranja oksalnom kiselinom. Rusi tretiraju pcele 2%-nim rastvorom oksalne kiseline prskanjem po ramovima (ne nakapavanjem) i 6 puta godisnje. Dva puta u prolece u razmaku od 12 dana, dva puta u leto u razmaku od 12 dana i dva puta u jesen u razmaku od 12 dana. I to 10-12,5 ml po ulici pcela. Jedno jako drustvo tako dobije (proracunato na nasu koncentraciju rastvora kiseline) tokom cele godine oko 400-500 ml 3,5% rastvora. Sto se pcela tice, one umiru i radjaju se, a matica je ista. Prema tome pitam sta se desava sa maticom u tretiranju nakapavanjem jednom u godini, a sta sa maticam u Rusiji pri ovakvom basnoslovnom predoziranju kiseline za evropske pojmove. 2) Lebedev je pre neki dan poslao pismo clanu redakcije Pcelara Milanu Cirovicu u kome pise da pri zagrevanju kristala kiseline u isparivacu, se oksalna kiselina razlaze na mravlju i ugljendioksid, pa je aktivni princip zapravo mravlja kiselina. Za decembarski broj casopisa ceka na objavljivanje clanak o istrazivanjima izlozenosti pcelara oksalnoj kiselini kod upotrebe prskanja pcela na ramovima prskalicom i isparavanja u isparivacima. Za "hvatanje" molekula u vazduhu koristili su specijalne filtere, ali u celom clanku pisu da "hvataju" molekule oksalne kiseline, a ne mravlje. Gde je istina? Da li se cela kolicina oksalne na temperaturi isparivaca razlaze na mravlju i CO2, da li samo jedan deo (i koliki) ili se uopste ne razlaze, vec je dejstvujuci princip iskljucivo oksalna kiselina? 3) Ako strogo postujemo uputstvo da se na istoj generaciji pcela oksalna kiselina ne sme primeniti vise od jednog puta, da li to znaci da metodu nakapavanja mogu da primenim u julu i u novembru, recimo? Pcele nisu iste. 4) Kako u 50 ml vode rastvoris 35 g oksalne kiseline (pitam, a nisam probao) kada u literaturi pise da se u jednom litru moze da rastvori najvise 102 g ove kiseline? Da li je rastvaranje potpuno, ili to koristis iskljucivo kao delimicnu pomoc (ne znam kako da to drugacije nazovem). 5) Da li je igde u Evropi (pitam jer ja nisam cuo) utvrdjeno da tretiranje oksalnom kiselinom izaziva pojavu krecnog legla? 6) Da li bi smeo da drzis svoju ruku 1 minut u rastvoru oksalne kiseline? Da li bi ti se nesto desilo, sta mislis? Samo sam ukratko htio iznijeti iskustvo rada s oksalnom kiselinom buduci da mi je ovo bio prvi korak u tom smjeru. Prema podacima iz literature deluje i OK preko limfe. Kod čoveka i kod pčele OK veže Ca iz krvi odnosno iz hemolimfe i dolazi do hipokalecimije.Tako da ukoliko čovijek popije previše OK nema mu zbog toga spasa isto tako je sa pčelama ako jih tretiramo više od 3,5 % raztopinu ili u više navrata. Evo vam gospoda knjige gdje si možete pročitati sve o varozi i uništavanjem varoze sa organskim kiselinama i kako te djeluju prof dr. JOŽE RIHAR " Varoza čebel " U njoj piše da OK na varoju deluje preko hemolimfe - to je oralno (strana 88). Da je to istina vidite kako pripremate OK. Više ili manje svi sa šečerom. Ako bi djelovala kontaktno tego ne bi bilo treba, več bi radili isto kao sa mravljom kiselinom. A drugi dokaz za to je, da varoe odpadaju još cca mijesec dana nakon tretiranja. Ako bi ok djelovala kontakno toga opet ne bi bilo !!!! Sam radim sa OK vec četirini godina sa kapanjem i boljeg, jeftinijeg i jednostavnjijeg sredstva za sada nema !!!! Kako ta dolazi u pcelu druga je stvar - kod sublimacije svakako dolazi inhalatorno. Ali kako sam vec spomenio ima logike u tome sto svi svijetski strucnjaki preporucuje recepat sa secerom - ima tu logike. Pcele piju tu rastopinu, koja dolazi u njihov organizam. A u njega moze doci takodje inhalacijsko i kontaktno ( kao pesticidi kod trovanja!!!!) Ako usporedjujemo dejstvo OK sa covekom, ta stvara kod njega hipokalcemiju i u vecima kolicina i smrt - a verovatno se to dogadja i sa pcelom. Sto se direktnog tretmana OK radi, mislim da 3,5% otopina nema direktog ucinka, jer je kiselina preblaga da bi djelovala uspjesno - barem direktno. OK uvrstavaju medju blage organske kiseline i ako bi htjeli imat njen dobar ucinak mogla bi biti barem 95% - primera radu MK koju upotrbljavamo je 80 % a u biti je jaca kislenina nego OK Vise o svemu na mojoj stranici: http://users.volja.net/augo56/ Izuzetno postujem delo profesora Rihara. Pre nekoliko mesesi sam nabavio najnovija izdanja njegovih knjiga, nesto posle njegove smrti. Tek da imam poslednju verziju. Zao mi je sto to moram reci, ali posle citanja tvrdnje koju je on tamo izrekao, mislim da je to receno prilicno olako i bez argumenata. Postoje istrazivanja da se oksalna kiselina nadje u pcelama, jer one ipak uzmu neku malu kolicinu rastvora, ali je prema literaturi tacno i da je dominantniji nacin kontaktni i inhalatorni. Bice oko toga jos reci. Molim sve koji imaju neku informaciju da se jave i saopste je. Neka me niko ne shvati pogresno. Ne dezavuisem Rihara, vec mislim da tu istina ima vise lica. Jos nema nepobitnih dokaza koji je dominantni nacin dejstva. Ponavljam, ako neko ima informacije koje ja nemam, neka ih kaze. Na istoj strani, Rihar pise i da se secer moze iskljuciti iz rastvora oksalne kiseline jer je efikasnost skoro ista i bez njega. Ako je to tako (a nova istrazivanja kazu da nije bas tako) zasto bi pcele po cici zimi pribegavale uzimanju hladne kisele vode? Samo pitam. Odgovora nemam. Kada sam procitao da deluje kontaktno bilo je nelogicnosti. Ako ih tretiramo na 4 stepena one su u klubetu. Kapanjem "kvasimo" samo povrsinski sloj pcela u klubetu. Kada kap padne direktno na pcelu mala je verovatnoca da dospe do varoe koja je najcesce zavucena izmedju prstenova na trbuhu pcele.Na pcelu koja je na dnu klubeta tj. uz podnjacu ok na ovaj nacin nece ni doci. Da bi delovala kontaktno verovatno bi smo morali da ih dobro natopimo za sta je 5ml po ulici malo. Mnogo je logicnije da se prilikom nakapavanja odredjenom koncentracijom ok sa dozom od 5ml po ulici desava sledece: Pcele su socijalne zivotinje i kada mi izvrsimo nakapavanje one rastvor medjusobno podele i to one koje su u istoj ulici podele rastvor koji je nakapan u njihovoj ulici. Ovim mi postizemo da se u organizmu svake pcele ok nadje u odgovarajucem procentu i da se u hemijskoj reakciji do koje tada dolazi u organizmu pcele stvore oksalati cija je kolicina podnosljiva za pcele dok je za varou otrovna. Ta kolicina oksalata se zadrzava u organizmu i pcele ih kao ni covek ne mogu izbaciti pa bi zbog toga ponovno tretiranje bilo pogubno. Sto se matica tice ja mislim da do nje ok ne dolazi prilikom nakapavanja je je ona duboko u klubetu. Ostaje pitanje da li pcele prenose ok na maticu hraneci je mlecom. Mogao bi se izvrsiti eksperiment u kome bi se u toku sezone pcele tretirale sa ok a potom od njih uzela mlec koja bi se ispitala u odgovarajucoj laboratoriji. Mislim da bi to resilo neke nedoumice koje postoje u vezi negativnog dejstva ok na maticu.. Oksalati se iz coveka jos kako izbacuju, i to mokracom (urinom). Oksalnu kiselinu stvara i sam nas organizam u metabolizmu vitamina C recimo, a unos je ogroman (kroz voce, povrce, kakao, kafu itd.). U organizam unosimo i on stvara ok ali te kolicine su male i normalne jer nas niko ne nakapava sa kiselinom. Kada unesemo vece kolicine stvara se kalcijum oksalat koji se ne moze rastvoriti pa vece kolicine mogu izazvati otkazivanje bubrega. I pcele u normalnoj ishrani unose ok u svoj organizam putem meda jer se u medu nalazi odredjena kolicina ok. Kada tretiramo pcele zimi one unesu ok u svoj organizam ali je ne izbacuju zbog toga sto ne idu na procisne letove. Znaci on se zadrzava u organizmu pcele a verovatno nekim delom u hemolimfi. Te kolicine ok koje se tada nadju u pceli su znatno iznad dozvoljenih i verovatno bi trebalo da prodje dosta vremena i da kroz pcelu prodje mnogo materija (hrane i vode) da bi se nivo ok sveo na neku normalnu meru tj. da bi one izbacile taj visak. Posto pcele u sezoni kada je moguc povecani promet materija zive kratko onda se to verovatno i ne desava pa ih zato ne smemo tretirati dva puta. Ponovo kazem da je ovo samo moje razmisljanje i nista vise od toga. Drago mi je sto se je diskusija rasplamsala i voleo bih da je nastavimo dok na kraju ne donesemo neki opste prihvaceni zakljucak koji bi razbio famu oko ok a sve to za dobrobit pcelarstva. Upravo sam na "e-bay"-u kupio Isoarivac oksalne kiseline. Kosta 30 euro. Imaju visegodisnje iskustvo sa njim i kazu da je izuzetno efikasan. Kad ga dobijem mogu prenijeti detalje iz uputstva, ako nekog zanima. Fotografiju cu postaviti na sajt grupe u "Photos" u album "Amir" Amire, da li je to Varrox vaporizer? Jer, ako nije, znaj da nije dovoljno dobar, jer postoji istrazivanje koje Varrox stavlja u prvi plan po efikasnosti. Samo, ako sam dobro informisan, on kosta oko 120 EVRA. O toj temi da li je OK sistemik ili ne govorili smo koliko se secam i pre oko godinu dana, ili manje. Da li je to bilo kada je Rodoljub bio na onom predavanju u Topoli, il kada je bio Siferstajn u Beogradu, nije toliko bitno, nemacki strucnjaci. Cuo sam u toj diskusiji odgovor da secer pomaze da se kiselina bolje zalepi za pcele. Ne bih da solim pamet o ovoj temi, (ok nisam do sada koristio), ali bih da prenesem samo jedan stav koji sam nasao na internetu u trenutno paralelnoj diskusiji. Mada je sve opet gledano sa aspekta organskog pcelara ipak mislim da je vrijedno paznje da se zabiljezi. Naime, radi se o stetnosti tretmana mravljom i oksalnom kiselinom po pcele. Tamo se ucesnici u diskusiji slazu da je nauka za sada jos u zaostatku i ne daje efekte djelovanja tih kiselina na pcele. Svuda se moze naci da (slobodna intepretacija) prema uputstvima odredjenih postupaka te kiseline selektivno djeluju na parazitarne krpelje (izvorno su se kiseline prvo pocele koristiti protiv trahejnih krpelja), te da nisu utvrdjene kontraindikacije na pcelama. Prema tim diskusijama je u pitanju velika dilema kako to recimo oksalna kiselina moze da razara spoljni omotac varroe, a da ne steti istovremeno plucima (trahejama) i !exoskeletu! pcele. (Izvinjavam se jer nisam u struci). Tako su mi te i ove diskusije na nasoj grupi jos bar za neko vrijeme odlozile odluku da se upustim u koristenje ok. Mada sam, priznajem ipak najblize takvom pristupu. A sad o OKSALNOJ. Tretirao sam nakapavanjem po uputstvu, 5ml po ulici, možda nešto manje, 30. novembra. Danas sam pregledao papire ispod mrežice na 18 košnica, na tri je bilo preko 20, na 4 preko 10, a na ostalim od 1 do desetak. Malo je teško brojati ih jel ima trunja od otklapanja saća. Zadovoljan sam učinkom jer sam očekivao manje otpalih smatrajući da sam solidno odradio prethodne tretmane.... Na par košnica sam primetio kao da ih je više otpalo po periferiji, možda ih je lakše uočiti, a možda je i nešto drugo..... Nazalost nisam brojao pojedinacne varoe jer se radilo o velikom broju, ali kad je rijec o redu velicina onda je mravlja skinula po kosnici stotinjak varoa i hlapila je prva dva dana intenzivno a ostatak tjedna nesto slabije, ukupno tjedan dana (1dcl 80%tne kiseline na zajednicu na dva nastvaka preko spuzvaste krpe iznad satonosa). Nekoliko tjedana kasnije sam koristio, na istim zajednicama, oksalnu kiselinu kao pripravak za nakapavanje sa secerom i to po 5ml po ulici. Nakon dva dana na podnici je bilo na tisuce varoa, i svega desetak mrtvih pcela, a trend padanja se nastavio i desetak dana nakon tretmana ali znatno manje kolicine varoe, na desetke. Ponavljam, nisam nista od toga brojao jer je rijec o vecoj kolicini sitnih nametnika pa nemam zivaca sjediti i s pincetom ceprkati po sacici uginulih kukaca. lakse bih ih izvagao nego izbrojao. dosad sam ukupno sam prikupio dvadesetak mrtvih pcela iz dvije kosnice, dvije sacice varoe, a zajednice sada vrlo lijepo zuje, zivahne su i preko hladnijih noci. Sveukupno gledajuci oksalna je daleko ucinkovitija, za razliku od mravlje ciji miris bolno para nosnice i na nekiliko metara oksalna gotovo da i nema nikakav miris, jeftinija je i lakse se primjenjuje. Ubuduce mravlja za razdoblja s leglom, oksalna u fazi mirovanja. AVGUST - VAROA To je ukratko, predstavljanje mog zivota poslednjih mesec dana. I pored nabavke 9 litara Zorkine mravlje kiseline, nisam uspeo da je primenim u izuzetno povoljnim danima za njenu primenu tokom poslednjih desetak dana. Jednostavno, ona trazi malo vise zalaganja i cesci boravak na pcelinjaku. Bio sam prinudjen da narucim (mojoj dusi omrznute) trake sa fluvalinatom (Apihelt, jer ih smatram trenutno najefikasnijim na trzistu, sa debelim razlozima) i da ih stavim u svoje kosnice (da ne mislite da reklamiram ove trake, treba da znate da sam izbacio njihov oglas iz casopisa, jer imaju dugovanje za oglase, a IO SPOS-a je doneo odluku da tu vise ne moze biti tolerisanja, kao sto se rutinski dogadjalo svih proteklih godina). Tamo ce stajati 16 dana. Danas, posle 7 dana sam otisao na pcelinjak i proverio broj opale varoe. U proseku 400-500 komada. Divota! Bravo za Rodoljuba! Uspesan pcelar, nema sta! Da dozvoli da varoa okupira pcele... Prema tome, ne sedite na usima. Varoe ima mnogo. Ne smatrajte da jedino Rodoljub ne zna sa varoom. Proverite stanje, pa onda govorite sta vam je volja. Tretirajte hitno ako vec niste. Ako imate iole vremena, mnogo je bolje da primenite mravlju kiselinu. Detaljnija uputstva imate u casopisu Pcelar za mesec jul, kao i u jednom starom broju casopisa Pcelar na koji se jedan clanak u ovom broju i poziva). U slicnoj dilemi sam bio i ja. Prvo sam trake isprobao na nekoliko kosnica, pa posto sam se uverio da deluju, a varoe ima (vidi se cak i na po nekim pcelama), kupio sam i za ostale kosnice. Stavio sam ih u cetrvrtak 05.08. Proverio sam efekat nakon nekoliko sati, pada li pada. Danas ponovo idem na pcelinjak (udaljen 20 km od Nisa) pa cu ponovo proveriti efekat. Planiram da kasnije, kad prestane leglo, probam i oksalnu kiselinu. Zanima me koja je cena rotenon traka /dosta se koriste u Sloveniji?/ i ta je odluio da pored MK, Mlecne K. i Oksalne K. izaberem Rotenon trake o kojoj je ranije na RI.pcela dosta dvosmisleno pisano?" Cijena "grickalica je 5kn kod proizvođača a i 8 kn kod trgovaca ( 1EURO = 7,35 kn ). Zato sam se odlučio ? Nemam ni vremena, ni zdravlja da se "igram" kiselinama. Kad sam zdraviji, ne koristim nista osim rama gradjevnjaka ( mislim na ljetno tamanjenje). Evo brojeva proizvođača "grickalica": R O T E N O N Kri Joa 091-298- 33- 33 28 66 24- ker - frizerski salon 5 kn/2004. Pcelarstvo Turina 051 272 207 Gorski d.o.o. 051 436 365 051 835 138 Ja sam kupio od prvog na listi. Stavio sam ih prije manje od 48h. Do danas je otpalo oko 70-80 varoa po kontrolnom drutvu. Drugi tjedan u malo kontrolirati efikasnost trakica. Rezultate u javiti na grupu. Pcelarska laboratorija Drzavnog Univerziteta u Micigenu -SAD trazi uzorke krpelja varoe za koje je provereno da su otporne na fluvalinat. Uzorak treba da broji oko 50 krpelja konzervisanih u 95% etil alkoholu (about 50 mites in 95% ethyl alcohol). Placaju troskove slanja-postarine. Detaljnije informacije na adresi bees@msu.edu kod profesora Zahari Huang-a . Web strana Univerziteta o pcelarstvu je na adresi http://www.msu.edu/~bees . Inace ja MK upotrebljavam zadnjih 5-6 godina (sok terapija), rezultatom sam zadovoljan, ali izgleda da dugotrajna terapija isparivacem (koju ja ne primenjujem) daje bolje rezultate, pre svega u pogledu sigurnosti matice. Postoji (mnogi su me opomenuli) mogucnost da kod primene sok terapije (valjda zbog jakog mirisa) da pcele uniste maticu, a ja sam zadnjih 2-3 godine u ovo vreme posle primene MK imao grabez pre svega na bezmaticna drustva, pa sam ove godine odustao od MK tek da vidim rezultat a upotrebicu OK kad ne bude legla. Mozda i gresim sa pretpostavkom, ali svejedno Fluvalinat odavno ne koristim niti cu sad jer je receno da ne deluje, a i zbog rezidua, a interesuje me tvrdnja Rodoljuba da Apihelt trake koje sadrze fluvalinat su najefikasnije. Dali pored fluvalinata mozda sadrze druge preparate? Interesuje me da li je Hemovar pogodno sredstvo za tretiranje varoe? I nacin primene ako neko ima iskustva sa tim preparatom. To je Amitraz, i jos uvek je efikasan. Najlakse je tretirati dimljenjem u prolece i jesen, kada nema medisnih nastavaka, sa tri kapi preperata na tinjajucem listicu, u tri navrata sa razmakom od nedelju dana.. Listic se ubode na zicu 25-30 sm dugasku, upali zarom od cigarete (tako je moj brat postao pusac) i gurne kroz leto. Ako imas stari tocak od bicikla, spice su odlicno resenje. Koliko kosnica imas toliko zica pripremi. Nakapavaj neposredno pre paljenja. Temperatura nije mnogo bitna, vazno je da pcele nisu u klubetu. Nisam primetio gubitak pcela i matice. Nijedno drustvo mi nije stradalo od varoe vise godina. Najbolje listice pravi Filipovic iz Uzica. Vidi oglase u Pcelaru. Svi hemijski preparati su opasni i ostavljaju rezidue, zato nadimljavaj kada su kosnice iskljucivo na jednom nastavku. Zica (spica) se provuce uzduzno po sredini kroz papiric na 3-4 mesta. Slicno kao da iglom i koncem hoces da "ufircas" komad platna. Lakse je ako se zica zasilji na jednom kraju. Brzo i jednostavno. Pola papirica je sasvim dovoljno. VAROA - RAZMAKNUTI RAMOVI Razmišljao sam da ovih dana napišem nešto o temi koju upravo pokrete Milan, pa me to inicira da napišem odmah. Oko 20-og maja (nisam baš zabeležio) tekuće godine, odlučio sam da isprobam taj "genijalni " pronalazak. Jednu DB košnicu sa 12 ramova, sa mesta na kojem je stajala, pomerio sam na sasvim drugi kraj pčelinjaka, izvadio dva rama a ostale razredio na tih "famoznih" 45-46 mm. Posle desetak dana, po dobijanju novih izletnica (društvo je inače bilo veoma jako) postavio sam i jedan medišni polunastavak sa širokim ramovima (izgrađeno saće). 18.8.2004 godine (do tada košnicu nisam uopšte otvarao) skinuo sam potpuno prazno medište. Na svih 10 ramova u plodištu (nisam ih vadio) gledajući odozgo, video sam u cik-cak nadgrađeno-produbljeno saće, sa uglavnom zatvorenim medom. Pogled odozgo daje utisak dobrih mednih kapa. Izvršio sam tretiranje "Amitrazom" koristeći dimilicu sa baterijskim pogonom, ovog i još 15 društava u DB, Alpskim i Farar košnicama. Ovde ću napomenuti da sam, (krajem maja i početkom juna) zbog rojenja, uočenog nagona za rojenje i zbog ukazanih potreba, sve košnice pomerio na deo placa na koji sam stavio i DB košnicu sa razmaknutim ramovima. Jednostavno, zbog obećenja komšiji poljoprivredniku, da udaljim pčele od njegove parcele, iskoristio sam navedene okolnosti da pčelinjak formiram na novoj, nešto pomerenoj lokaciji u okviru svog placa. Ovo navodim zbog toga, što su svih 16 košnica, zbog navedenih okolnosti ostale bez izletnica, a time i dela varoe. Sva društva, u vreme tretiranja, bila su približno istog stepena razvijenosti - jaka. Nakon tretiranja, posle samo desetak minuta, pogledao sam DB košnicu sa razmaknutim ramovima. Podmetač je bio patosan sa varoom. Pogledao sam, po završetku kompletnog tretiranja i još četiri košnice (dve DB sa 10 ramova, jednu DB sa 12 ramova, i jednu Farar sa dva plodišna nastavka). U ovim košnicama otpale varoe je bilo bar za polovinu manje, od posmatrane. Nisam uklanjao varou, pogledao sam sutradan i odnos je bio isti. Očistio sam podmetače (nauljen lim od štamparskih ploča A3 formata) i 26.8.2004. u svih tih 5 košnica (uključujući i posmatranu) bilo je još otpale varoe, gotovo u istom broju u svakoj (oko stotinak komada, procena-nisam brojao). Tog dana, ponovo sam tretirao društva. Posle oko sat vremena, pogledao sam ista društva, i u svim je bilo po 40-65 otpalih varoa, a u posmatranoj DB 32 komada. To veče otišao sam kući, (pripreme za početak školske godine) a na pčelinjak ponovo idem u subotu, 4.9.2004. godine, pa ću videti situaciju. Ako je suditi po navedenom, verovatno je neodgovorno bilo od odgovornih na Apimondiji, što su dozvolili da se ovo saopštenje nađe na tom skupu. Međutim, i period u kojem sam ja posmatrao, svakako je mali da bih bio izričit u oceni. Zbog toga, mada skeptičan u pogledu ishoda, ovo društvo ostavljam u stanju razmaknutih ramova, pa o rezultatima u ovo vreme sledeće godine. Moram da navedem i to da su pčele u ovom društvu vrlo agresivne. Da li je to slučajno, ili ima veze sa razmaknutim ramovima ne mogu da izvedem validan zaključak. Kada pregledam sve ramove u posmatranoj košnici, eventualno nešto i snimim, javiću se ponovo. Uskoro ću se javiti sa nekim podacima o tzv. "sunčanoj" košnici, koji će možda biti interesantni, bar za one koji su se upustili u neke eksperimente, ili su jednostavno bili i ostali znatiželjni, posle objavljivanja članka Dr Miloradovića o "sunčanim" košnicama u listu "Pčelar" pre 3-4 godine. OKTOBAR - NESTANAK PCELA Odmah bih presao na problem koji imam na vlastitom pcelinjaku, pa bih molio ako znadete da mi pruzite pokoji savjet. Naime kupio sam proljetos nekoliko rojeva, dva su bila od 2kg, jedan od 3 i jedan od nevjerojatnih 5 kg tezine. Vec na bagremu su pcele uspjesno izgradile nove kosnice sa sacem i preko ljeta nakupile dovoljno meda do te mjere da sam cak i izvrcao dvadesetak kilograma viska iz gornjih nastavaka. Razliku u medu sam im nadomjestio sa secernim sirupom tako da ne ostanu gladne preko zime. U medjuvremenu od kad sam ih kupio nisam nijednom tretirao zajednice sa bilo kakvim lijekom, jer sam bio uvjeren kako su mi pcele posve zdrave. Jedino sto sam ima davao jest bio nozecid u sirupu prilikom prihrane sad najesen. Prije dva dana odlucio sam pregledati zajednice i tretirati ih protiv varoe prije samog uzimljavanja. No kad sam dosao na pcelinjak imao sam sto i vidjeti. Nakon svega dva tjedna od zadnjeg pregleda dvije najjace i najvece zajednice su ostale posve unistene bez ijedne pcele! (Treca je spala na jednu cetvrtinu po broju pcela, tako da i nju smatram gotovo unistenom.) Kosnice u kojima su bile na dva nastavka bile su posve prazne bez ijednog stanara, osim smrznute matice i po par mrtvih pcela uz nju. Na podnici nije bilo mrtvih pcela iako bih to ocekivao nakon uginuca cijele zajednice. U prvi sam mah pomislio kako su se pcele koje su izlazile zabunile po povratku jer sam namjestio metalne cesljeve na leta protiv miseva. Zakljucio sam da su sve presle u jedinu kosnicu koja mi je zasad preostala i koja je jos uvijek dupkom puna pcela. No mislim da nisam blizu istini i da je problem zapravo posve jednostavna posljedica bolesti. Kad sam izvukao podnicu na uginuloj kosnici na dnu sam pronasao na stotine mrtvih varoa naguranih po rubovima podnice uz dascicu leta, kao da su htjele zaci van ili su ih pcele same ovdje nagurale. Zakljucio sam kako je zapravo varoa prouzrocila nestajanje mojih najjacih zajednica od puna dva nastavka pripremljenih za zimovanje. Mislim da sam zakasnio sa tretiranjem pa je kompletno jesensko leglo stradalo od varoe. Ali postavljam pitanje, zar je moguce da nije preostala niti jedna pcela pa cak ni mrtva na podnici? Zar je moguce da od varoe strada cijelo cijelcasto leglo do te mjere da se ne izlegne niti jedna mlada pcela? Jer te su zajednice prije samo dva tjedna brojile 4 i 5 desetaka tisuca pcela, pa gdje su sad nestale, cak i ako su mrtve? Sto mi je ciniti? Sto da radim sa praznim kosnicama punim meda i peluda? Zaista sam ocajan i tuzan zbog svega. Imao sam namjeru na proljece prosiriti pcelinjak, a sad sam spao na jednu jedinu kosnicu i pitanje je hoce li i ona prezimiti. Da li bih uspio kad bih na proljece nabavio samo rojeve pa ih naselio u vec pripremljene kosnice s medom i peludom? Koji je zapravo idealan mjesec za tretiranje protiv varoe? Koji sistem tretiranja je najucinkovitiji? Je li bilo prekasno kad sam odabrao kraj 10.tog mjeseca za prvi tretman proljetnih rojeva? Evo imam tolika pitanja, jer ovdje u Zagrebu nemam koga pitati, a da bi mi mogao dati neki koristan savjet koji vec nisam cuo u literaturi. Volio bih cuti misljenje prakticara, profesionalca, terenskog pcelara kojem je pcelarstvo zivotna opcija. Covek ne mora biti profesionalni pcelar da bi odgovorio na to sta se je ovde desilo. Sasvim je jasno da su pcele napustile kosnicu zbog preterane zarazenosti pre svega varoom. Kada su bolesne i kada osecaju da im se blizi kraj pcele napustaju kosnicu u vidu roja. U kosnici ostaju matica i nekoliko pcela negovateljica bas kao sto je covek i napisao dok ostale napustaju kosnicu. Desava se da se lego ne izlegne. Postoje dva razloga za to. Prvi je taj sto se lego prehladi jer nema pcela koje bi ga grejale a drugi je taj sto varoe ubijaju pcelu pre njenog izlazka iz celije. Nisam bas razumeo pricu ovog coveka o njegovom leglu ali mislim da je to, tj. da je ostalo poklopljenog legla. Jako je ne zahvalno davati savete o tretiranju protiv varoe. Sve zavisi od toga kakvoj vrsti pcelarenja covek tezi a i sa varoom nema pravila. Skroz je ne prihvatljivo tretirati ih krajem oktobra. Tada je kasno. Taj covek bi hitno morao da tretira preostala drustva da i njih ne bi izgubio recimo amitrazom a kasnije nekim sistemikom (apitolom ili oksalnom kiselinom). Moze i odmah sistemikom ako nema legla. Sto se koriscenja preostalih ramova tice mislim da se mogu koristiti ali samo oni sa hranom i pergom dok bi ramove sa leglom najbolje bilo pretopiti. Ali i ovde treba biti oprezan jer varoa nikad ne ide sama vec sa sobom nosi po jos neku bolest. Ovo je moje skromno misljenje. Videcemo da li ce ostali imati nesto da dodaju ili koriguju. I ja bih ti nestanak opisao kao sto su Todorov i Farkas to opisali ali uvek postoji neko ali usta nebih se upustao ali slobodno daj savet kolegi iz Zagreba da nekom iglim ocisti celije od preostalog legla ako nesto posumnja moze ramove da stavi pored mravinjaka i mravi ce idealno da ociste ostatke. Varoa ne prenosi nijednu bolest koja bi iduce godine ugrozila novoformirane rojeve u ramovima u kojima je ove godine bilo legle pa to je prava steta unistiti, jer po meni je lakse doci do pcela nego do lepo izvucenih jednogodisnjih ramova. Da to prenosi varoa kao sto kazu ja samo po toj onovi nebih mogao da sacuvam pcele 12god. bez ikakvog tretiranja. NOVEMBAR - VAROA Za pocetak zelim sa vama da podelim svoje iskustvo u borbi sa varoom. Kako se pcelarstvom bavim iz hobija i proizvodim med samo za svoje potrebe, normalno je sto pokusavam da ga zagadim sto manje, pa i po cenu gubitaka (prinosa i drustava). Krajem leta sam tretirao drustva mravljom kiselinom (kratkorocni tretman) po uputstvima iz Pcelara. Mravlja kiselina je bila od proverenog proizvodjaca a i pcele su se prilikom tretmana malo uzbudile sto je trebalo da znaci da je kiselina OK. Narednih dana je na uloscima u podnjaci bilo tek po nekoliko varoa. Dobro je, pomislih, drustva su mi dobra!!! Moja greska, ali skola za ubuduce. Onda se posle nekoliko dana javi Rodoljub i kaze da je tretirao drustva letvicama i da mu je zarazenost vrlo velika. U meni se pojavi sumnja (ne u njegove vec u moje rezultate), odem kupim letvice, stavim ih, i posle par dana na uloscima po nekoliko desetina varoa. Zakljucak:MK nije oborila varou ali su sada letvice zavrsile posao!!! Da li su?? Pre neki dan odem da obidjem pcele, kad jedna kosnica prepuna hrane, a nigde ni pcele. Uzrok (o tome je ovde skorije pisano) verovatno preterana zarazenost drustva varoom. Sve ovo nije nista spektakularno, niti nesto sto se ne desava i drugima, niti razlog za kukanje, ali mi je bilo motiv da se zapitam sledece: kada se u tretiranju drustava moze stati i reci da su pcele ociscene? Pitanje je izuzetno jednostavno, ali ja na njega nemam odgovor. Po mojim zakljucima iz prethodne price moze se zakjucivati na vise nacina: - ako primenite neko sredstvo i nema padanja varoe, moze se zakljuciti da je drustvo ocisceno i ne treba ga vise tretirati, ili da sredstvo ne valja pa ga treba tretirati ponovo nekim drugim sredstvom. - ako ima padanja varoe moze se reci da je posle njega drustvo ocisceno jer je bilo padanja pa ga vise ne treba tretirati, ili se moze reci da je drustvo zarazeno i da ga treba jos tretirati. Ovo me podseca na ono " Ko uzme kajace se, ko ne uzme kajace se takodje'. I, konacno dolazim do sustine ( izvinjavam se sto mi je ovoliko trebalo). Pitanje je: Kada, vi kolege iskusni pcelari, stanete i kazete sada je dosta, drustvo mi je ocisceno i spremno za zimu? Sto duze pisem sve vise razmisljam o nasem kolegi Brndusicu ( verovatno ima jos takvih) i njegovom nacinu borbe protiv varoe, o kome nazalost ni ja a ni mnogi pcelari ne znamo tako reci nista. Drustvo je ocisceno (gledano iz jesenje-zimske perspektive) kada u njemu ostane manje od 50 varoa. I tada ne mora da se tretira do narednog jula. Dva su nacina da saznas sta si uradio. Jedan je da tretiras oksalnom kiselinom, Apitolom ili Perizinom. Ako ispostujes sva pravila tretiranja, mozes da smatras da si oborio skoro svu varou, a to znaci da je drustvo ocisceno. Drugi je da koristis metode za odredjivanje zarazenosti pcelinjih zajednica (objavljene u Pcelaru 7/2004). Uzgred, oksalnom kiselinom sam tretirao 28. septembra, kada je legla jos uvek bilo (sto nosi efikasnost tretiranja od 92-95%, umesto 95-99% kada legla nema). Od tada pa do 25. oktobra je palo prosecno oko 1.200 varoa po zajednici pcela. Komentarisanje cemo ostaviti za neki drugi put, kada prikupim kompletne podatke. DECEMBAR - VAROA Kako je situacija ozbiljna odmah prelazim na stvar. Ukratko: pcele su ti stradale od varoe. Posve identican problem sam imao prije mjesec dana na svom pcelinjaku. Dvije najsnaznije zajednice koje su u rojevima imale po 5 i 4 kg posve su isceznule nakon jesenskih priprema za zimovanje. Cijelo ljeto su fantasticno radile izgradile kompletne kosnice sa sacem i prikupile po 20kg meda viska (na tri nastavka, gotovo u samom gradu). Nakon jesenskog vrcanja viskova, obilno sam ih prihranjivao, tretirao protiv nozemoze, i tvrdoglavo i uporno izbjegavao tretman protiv varoe, zeleci valjda maksimalno postedjeti jesensko leglo bilo kakvih traumaticnih stanja izazvanih kiselinama ili lijekovima. Kakva greska! U roku tjedan dana ogromna drustva uzimljena na dva nastavka ostala su bez ijedne pcele. U praznim kosnicama sam pri vrhu nalazio maticu sa desetak smrznutih pcela. Razbijao sam glavu oko toga gdje su nestale, sve dok mi bolji poznavaoci istog problema nisu dijagnosticirali varozu. Naime, prema tvrdnji strucnjaka, pcele koje su snazno invadirane od varoe ili kakvog drugog napasnika ili bolesti, u vidu roja napustaju kosnicu i odlaze kako bi zastitile maticu od mogucnosti zaraze. Moja je teorija bila da su ljetne pcele jednostavno dosle kraju svog zivotnog ciklusa, a novo leglo je doslovce pojela varoa, jer sam u mrtvom poklopljenom leglu na preostalim sacama nalazio takodjer mrtve varoe i do 5 komada po stanici na mladim neizlezenim pcelama. Smjesta sam pristupio lijecenju varoze na preostalim drustvima i hvala Bogu, zasad su ta drustva ziva. S njih sam u dva navrata skinuo na tisuce varoa: najprije s mravljom kiselinom metodom dugotrajnog hlapljenja, a zatim mnogo uspjesnije oksalnom kiselinom metodom nakapavanja. Preporucam tretirati ostala drustva da se ne bi dogodila ista sudbina kao i s nastradalim. Oksalnu sam ove godine dao 28. septembra, dok je jos uvek bilo legla. Do 25. oktobra je prosecno po drustvu palo 1.200 varoa (tacniji podaci kad izbrojim jos jednom). Da li je to dovoljno da krenete sa oksalnom? Ako nije, krenite sa Apitolom? Ili ste culi da i on steti pcelama? Verujte mi, ja sam lekar, onoliko otrova koliko svakog dana unosite u sebe kroz razne salate, toliko potrosac meda nece uneti da zivi po 100 puta ovaj zivot. Slicno je i sa pcelama. Koliko oksalna dobro bije varou, stete po pcele (i da ih ima ima kolike da su) su mnogo manje od rezultata koji dobijemo protiv varoe. U licnim merenjima sam utvrdio da oksalna kiselina (u adekvatno ispostovanom tretmanu) obori 16 puta manje mrtvih pcela na podnjacu od Apitola (takodje datog adekvatno ispostovanim tretmanom). Pozdrav svima i pokusacu da dam svoj doprinos time sto cu da citiram nekoliko recenica iz moje knjige koja je objavljena pre sedam godina i zove se ,,Izabrane teme iz tehnologije pcelarenja" Na 38.strani pod naslovom ,,Utvrdjivanje uzroka stradanja pcela" i pod podnaslovom ,,Varoa" pise: ,,Ako je od drustva ostala samo matica sa malo pcela ("saka pcela"), onda je to posledica varoe sa mogucim prisustvom virusa koje ona prenosi. Takvo drustvo zavrsava kao plen grabezi. Moguce je i da u kosnici bude dosta meda, ali da ne bude pcela, sto znaci da je nestala i zadnja "saka pcela"." Ovo je simptomaticno za mnoga stradanja ove jeseni. Razlozi su Fluvalinat koji ne deluje ili deluje samo dva do tri dana (zbog rezistencije), rani prestanak pase i znatno ranije smanjenje legla sto je rano dovelo da broj varoe znatno predje broj legla i na kraju ranija odluka pcela zbog lose pase da predje na proizvodnju zimskih pcela. Kasnije u avgustu narocito u drugoj polovini doslo je do stimulativnog i drugog prihranjivanja koje je imalo za posledicu novu odluku pcela o proizvodnji novih pcela ali sad kratkozivuce (letnje) koje su izumrle u septembru i oktobru tako da sada imamo slabija drustva nego sto smo ocekivali posle zazimljavanja u septembru i oktobru..
Sva živa bića na zemlji imaju zajedničko porijeklo, ono se mijenjalo ili izumoralo protekom stoljeća evolucija. Pčele u povijesti svoje porijeklo dijele sa osama koje su u davninama bile čisti mesožderi. Vjerojatno zbog manjeg izbora mesne hrane u prirodi neke su poput osa kopačica (Sphegidae) postepeno prešle na hranu biljnog porijekla. Tako su u samim počecima one svoje leglo i dalje hranile hranom životinjskog porijekla, dok su odrasle jedinke kao hranu počele uzimati nektar i pelud. Obična osa Vespidae primjerice na takav način prehranjuje se još i dan danas.
Težim pronalaženjem i povremenim nedostacima hrane kojom su se hranile do tada, onom životinjskog porijekla, nagnale su neke vrste osa kopačica da postupno i svoje leglo kao i sebe počnu hraniti sa medom i peludom. Te se ose danas smatraju precima svih današnjih vrsta pčela koje poznajemo iz razreda opnokrilaca. Promjenom načina prehrane tadašnjoj su se prapčeli otvorila vrata još netaktutog izvora hrane. Cijelo izobilje hrane tadašnjim precima pčela osama omogućilo je dalji razvoj na vrste i podvrste te širenje po gotovo cijelom kontinentu.
Stupanj razvitka nekih usamljenih pčela poput vrste Halictus, bumbara Bombinae, pčele bez žalca Meliponidae i samog roda Apis uže porodice Apinae pčele su postepeno iz usamljeničkog načina života počele živjeti u zajednicama dok su neke i dan danas ostale na "nižem" stupnju svog razvoja poput solitarnih pčela ili kako ih nazivamo još: pčela samica. U tim su prvim počecima zajednica ženke gradile svoja gnijezda i polagala svoja jajašca na istim mjestima, no svaka za sebe. Udruživale su se samo u slučajevima kada su se trebale braniti od zajedničkih neprijatelja koje su napadale zajedničkim snagama. Dalji razvoj približavanju zajednici u kojima danas žive odnosio se na to da više ženki buši cijevčice za legla tik jedno do drugog, ženke postaju plodnije, razvoj se legla ubrzava i pčele su se počele po prvi puta susretati sa svojim leglom što do tada nije bio slučaj.
Susretanjem ženki sa njenim potomstvom što do tada nije bio slučaj stvorili su se svi preduvijeti za ozbiljnije organiziranje pčelinjih zajednica. Ta pojava ranog legla smatra se kao najvažnija u cijelom životnom razvoju današnjih pčelinjih zajednica. Po prvi se puta uz trutove i matice sada javljaju i radilice, uvijet svake pčelinje zajednice bez kojih je opstanak svake zajednice nemoguć. Te su prve radilice u stvari zakržljale ženke kojima je zbog oskudice hrane i prostora zakržljao reproduktivni organ. Njihov nagon za razmnožavanjem i parenjem postupno nestaje i javlja se pojava partenogeneze, djevičanskog rađanja, odnosno razvoja jedinki iz neoplođenih jajašaca. Ako se javi potpuna partenogeneza tada se iz neoplođenih jajašaca leže i muško i žensko potomstvo, a ako je nepotpuna leže se ili žensko ili muško potomstvo.
Pojavom takvih ženki koje su bile sposobone da bez sparivanja i bez mužjaka, proizvode potomstvo, otpala je potreba da se ostavlja staro gnijezdo kako bi pronašle mužjaka u cilju sparivanja, pa se mlada matica sada mogla pridružiti svojoj majci da joj pomaže u nošenju jaja i u ostalim radovima oko razvoja zajednice. U daljem razvoju iz partenogeneze javlja se samo nepotpuna iz koje se dalje razvija samo muški spol pčela. Ženke generacija punom partenogenezom mogu razvijati dalje zajednicu, dok one sa nepotpunom više ne mogu jer iz legla izlaze samo trutovi. Javlja se potreba da se ženke vežu uz jednu ženku "majku" koju danas zovemo matica, pomažu joj u daljem radu oko održavanja vrste preko zajednice što čini do tada neviđen prirodni fenomen.
Pčele ovisne o prirodi dakle med proizvode na isti način gotovo od pamtivijeka - najmanje 150 milijuna godina. U potpunosti su ovisne o oklini, danas teško da bi mogle opstati u ovom obliku bez pomoći ljudi - pčelara pomoću kojih se sa više ili manje uspjeha rasprostranila i održala  na gotovo svakom dijelu kopnenog dijela zemlje. To je jedina domaća životinja koja još nikad nije udomaćena. Poznato je da su ljudi u starom Egiptu pčelarili i prije 4.000 godina, a od tada do danas čovjeku nije pošlo za rukom ništa bitno promijeniti u načinu života, naravno osim samih košnica i samog pristupa u ophođenju sa pčelama. Pčelama je med zaliha za duge zimske mjesece kada cvijeće ne cvjeta i stoga ne proizvodi biljne sokove. To je jedini kukac-životinja koji proizvodi hranu za ljudsku upotrebu naravno sasvim nesvjesno.
Pčela ima tri para nogu, četiri krila, žalac i poseban trbuh koji zadržava i prerađuje biljni sok. Njihov doprinos u životinjskom carstvu je obilat zbog primjene njihovih proizvoda u kemiji : med, vosak ,pčelinji otrov, propolis, pelud, i matična mliječ.
Njihov doprinos u prirodi i očuvanju-opstanku flore nadamo se da ne treba posebno isticati. Većina toga o pčelama još uvijek je tajna, iako je čovjek svojim istraživanjima proučio i još proučava sam život pčele mnoge stvari o samom životu pčela temelje se na nedokazanim tumačenjima...
Mnogi znanstvenici i dan danas uče baš od pčela i njihovih proizvoda. Med i pčelinji proizvodi su se koristili od davnina, a koriste se i sad u svim krajevima svijeta, kako u medicini, industriji, tako i u prehrani. Pčele koje žive u prirodi za svoj dom biraju najčešće šupljinu debla, rupu u stijeni, a ponekad i krošnju drveta. Međutim na takav je način danas gotovo nemoguće pčelama opstati u prirodi.
Pletara je od davnina korištena kao košnica za pčele i jedna je od starijih te vrste koja se održala do danas, a je nalazimo samo kod pčelara koji je drže za proizvodnju rojeva, pčelinjeg voska ili iz čisto sentimentalnih razloga. Moderna LR košnica, na primjer, sastoji se od drvene kutije u kojoj se nalaze pčele koje na unaprijed pripremljene okvire skupljaju med. Prilikom povećanja broja pčela u košnici dodaju se novi nastavci (recimo kod LR košnice), te se tako košnica povećava ili smanjuje po potrebi.
Pčele žive i rade u zajednicama, pčela kao pojedinac u prirodi osuđena je na smrt. Svaki roj pčela sastoji se od radilice, matice i truta. A o njima, bolestima, biljkama koje posjećuju i drugom možete pročitati više na našim stranicama. Kod jakih dobro razvijenih zajednica nalazi se ukupno 50.000 - 80.000 pčela što ovisi o košnici, a obavljaju svoje zadtatke ovisno o starosti.
·                            od 3-5 dana starosti pčele čiste saće i ostale dijelove košnica
·                            od 5-8 dana hrane starije ličinke mješavinom meda, peludi i vode
·                            od 8-12 dana razviju im se mliječne žlijezde koje luče mliječ kojom te pčele hrane mlade ličinke i maticu * nakon 12-og dana razvijaju im se žlijezde koje luče vosak
·                            u starosti od 18-21 dana pčele radilice prilaze letu - vratima košnice i pomalo izljeću upoznavajući okolinu, spremne za obranu svoje zajednice od neprijatelja-uljeza. Naime za vrijeme razvoja u košnici žlijezda koja luči otrov razvila je dovoljno otrova u mjehuriću za otrov pa time njihov ubod postaje vrlo bolan.
·                            kad pčele upoznaju okolinu počinju sa svojim letovima po prirodi pa ih shodno tome zovemo pčele letačice. One sakuplaju hranu do 1-2 km od košnice, a u nedostatku pogodnog bilja lete i dalje 3-4km od košnice. Ti letovi traju do smrti pčele radilice koja ovisno o zamornosti živi od 30-45 dana.
·                            uzgojno selekcijskim radom obuhvaćena je siva pčela ( apis mellifera carnica ) koja je izvorna za cijelo područje Republike Hrvatske, a prema Zakonu o stočarstvu (NN 70/97) druge pasmine pčela se ne mogu uzgajati.
Budući da su pčele gluhe, oni ne koriste zvuk kao sredstvo komunikacije. Umjesto toga pčele su u svojoj evoluciji usavršile i razvile svoj ples (pokret)  i vibracije kako bi djelile najrazličitije informacije unutar zajednice.

Neki od najčešćih vrsta pčelinjeg plesa:

Naziv plesa

Svrha plesa

U tom plesu one:

Kružni ples

Obavijestiti druge pčele na prisutnost nektarne paše unutar 10 metara
Rade male kružnice

Ples čišćenja

Slanje poruke drugim pčelama o potrebi čišćenja
Savijanje nogu uz podrhtavanje tijela

Ples sreće

Obavjestiti druge prisutne pčele o velikoj sreći, na primjer proslavi rođenja matice
Mjesta svoje prednje noge jedni na druge i mahunarke njezina trbuha prema gore i dolje

Ples masaže

Obavjestiti druge pčele za potrebom masiranja. Da, i pčele imaju potrebe ponekad za masažom.
Pomiču glavu u određenim kutom.Ostale pčele na to reagiraju povlačenjem nogu, zglobova i dodiruju njezine bočne strane.

Ples upozorenja

Opasnost, onečišćenje izvora hrane
Energično vibriranje i spiralna cik cak kretnja

Ples drhtanja

Informirati druge pčele da prenose veliku količinu nektara na preradu u košnicu
Ležerna šetnja uz mrdanje nogama koje uzrokuje njihanje cijelog tijela

Ples trešenja

Obavijestiti kućne pčele o potrebi pomoći zbog pronalaska izuzetno bogatiog izvora nektara
Radilice se otresaju pred kućnom pčelom

Ples zujanja

Potaknuti koloniju za napuštanjem staništa npr prilikom rojenja
Trči i vijuga, maše krilima i trese tijelom.

Ples njihanja

Obavijestiti druge pčele na prisutnost nektarne paše na udaljenosti većoj od 10 metara
Rade dva polu-kruga, prvo jedan onda prelazi na drugi. U ravnoj strani polu-kruga pokazuje smjer, udaljenost i intezitet nektarne paše









E-mail

Poput svih živih bića i pčele tijekom života oboljevaju od najrazličitijih bolesti, onih zaraznih i nezaraznih. Osim bolesti u ovoj kategoriji pripada i utjecaj štetnika unutar pčelinjih zajednica. Prema uzrocima nastanka same bolesti možemo kategorizirati:
Zarazne bolesti ukoliko ih već svrstavamo spadaju svakako u one "opasnije" koje kod pčela uzrokuju razni virusi, bakterije, plijesan, paraziti i slično. Oni se u povoljnoj mikroklimi mogu razmnožavati velikom brzinom utječući pritom i na pčele i na njihovo leglo.
·                            Akaroza
·                            Američka gnjiloća legla
·                            Bolest dušnika pčele
·                            Europska gnjiloća legla
·                            Kamenito leglo
·                            Nozemoza
·                            Dizenterija
·                            Vapnenasto leglo

Nezarazne bolesti kod pčela nastaju prilikom pogoršanih uvijeta unutar zajednice tj. staništa gdje se zajednica smjestila, utjecajim ostalih poljoprivrednika na okolno bilje, anepažnjom ili neznanjem pčelara i slično. Kod dužih pogoršanih perioda unutar zajednice može se desiti slabljenje zajednice pa čak i do uginuća cijele zajednice. Neke su zajednice nastankom takvih uvijeta spremne napustiti stanište i zamijeniti ga novim.
·                            Pijanstvo pčela
·                            Trovanje kemijskim sredstvima
·                            Trovanje kuhinjskom soli
·                            Trovanje medljikom
·                            Trovanje nektarom
·                            Trovanje peludom

Štetnici i nametnici u košnici uzrokuju oštećenje pčelinjag saća, meda, ličinki pčela pa čak i samih odraslih pčela. U ovu skupinu pribrajamo predstavnike najrazličitijih životinjskih vrsti.
·                            Varroa
·                            Voskov moljac

Нема коментара:

Постави коментар